sreda, 14. jul 2021, 22:00

Kvadratura kruga-Hercegovačka prezimena i paprika iz Donje Lokošnice

Prezimena se kod Srba javljaju u 11. veku, a većina srpskih prezimena ustanovljena je između 12. i 16. veka. Kao obavezan vid identifikacije prezimena su u Srbiji uvedena tek 1851. godine uredbom kneza Aleksandra Karađorđevića.

Među više hiljada prezimena koja se javljaju u srpskom narodu, najneobičnija su ona koja nose Hercegovci. Gotovo polovina njihovih prezimena ne završava se sufiksom -ić već raznim drugim nastavcima kao što su :-av, -ov, -ja, -elj, tako da samo na sufiks -elj postoje prezimena kao što su: Šešelj, Gudelj, Antelj, Pecelj itd.

Danas u Heracegovini možete sresti ljude koji se prezivaju Bitanga, Ždero, Zlikovac, Guzina, Zlomislić, Gaće i Karagaće, Kuraica, ali i Samardžija, Kujundžija, Obućina, Šegrt itd. Ko je, kada i zašto Hercegovcima nadevao takva prezimena saznaćete u ovom izdanju Kvadrature kruga.

Vodimo vas i u Donju Lokošnicu, selo nadomak Leskovca u kojem gotovo da nema kuće koja nije okićena crvenom, začinskom paprikom. Ova autohtona sorta se u Lokošnici uzgaja vekovima i ima mnogo veću vrednost od većine začinskih paprika u svetu.

Urednik i autor Branko Stanković