Право на сутра-Криви без кривице

Горан Станишић недавно је пред косовским судом првостепено осуђен на 20 година затвора пошто су сведоци променили исказе две деценије касније.

Он се терети за убиство 13 албанских цивила у селу Словињу 15. и 16. априла 1999. године. Породица Станишић тврди да је Горан потпуно невин завршио у затвору у Подујеву.

Породица Станишић из Словиња код Липљана избегла је у јуну 1999. године у Младеновац, где су сами направили кућу. Имовину на Косову и Метохији нису продали, али њихову и све друге српске куће у том селу Албанци су срушили. Највећа невоља задесила их је 2019. године, када је Горан на административном прелазу приведен.

Станишићи су у Словињу важили за угледну и богату породицу, која се бавила транспортом. Осуђени Горан је по занимању возач.

Био је током ратних дешавања резервиста у полицијском возном парку у Липљану, али злочин за који га косовски суд терети није починио, тврди његова породица и да је то истина знају и суседи Албанци, који у страху за своју безбедност, ћуте, каже супруга Соња која са троје деце чека да се исправи велика неправда.

У истој ситуацији нашло се више српских породица чији су ближњи пред косовским судом осуђени за дела која нису починили. Наводе, да је било жртава и са једне и са друге старане, али за то морају да терете и кажњавају праве починиоце, а не невине људе.

Златан Крстић, који је ухапшен 2019. године у Урошевцу због сумње да је починио наводни ратни злочин на Космету пред судом привремених институција у Приштини првостепено је осуђен на четрнаест и по година затвора. Њега тај суд терети за убиство четворо Албанаца, иако је у време злочина Златан Крстић живео у Крагујевцу.

Породица Крстић покушава да се избори за правду и истину, али суд њихове доказе не узима у обзир.

Породица Крстић више од две деценије живи у Корићанима код Крагујевца. У родно Неродимље код Урошевца остала је сва њихова имовина, коју је много пута обилазио Златан Крстић. Проблем је настао изненада 2019. године када је отишао по лична документа у Урошевац када су га по изласку из општинске зграде привели, због наводних ратних злочина 1999.године.

Уз подршку родбине и пријатеља Крстићи се боре да преброде претешку ситуацију у коју су се неправедно нашли.

Несхватљиво је да косовски суд није уважио чињеницу која неспорно доказује да је Златан Крстић житељ Крагујевца и да физички није био у време сукоба на тлу Косова и Метохије. Адвокати који заступају окривљене Србе кажу да је решење да међународна заједница која је и даље присутна на КиМ врати принцип рада који је увео Унмик 2000. године да за ову врсту кривичних дела суде неутралне судије-странци или да таква суђења изместимо у специјализована већа у Хагу која видимо почињу да раде.

Док се то не догоди, остаје отворено питање колико ће се још невиних људи наћи у безизлазној ситуацији. Упућени кажу да постоје тајни спискови са особама српске националности и то је један од главних разлога због чега је проценат повратка прогнаних Срба на Косову и Метохији симболичан.

Ауторка емисије: Светлана Вукмировић