Čitaj mi!

Vučić: Albanija i Severna Makedonija zaslužuju početak pregovora, Srbija povećala razmenu sa EU za 30 odsto

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima iz regiona u Briselu da je Srbija danas izrazila veliku podršku otvaranju procesa pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Vreme je da Evropska unija ispuni svoja obećanja pre nego što dâ nova, rekao je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski. Albanski premijer Edi Rama rekao je da se oseća dobro što je u Briselu kao Evropljanin, ali i loše, jer još uvek ne mogu da budu tu kao punopravni Evropljani nego kao gosti u podeljenoj kući.

Konferencija za medije Aleksandra Vučića, Edija Rame i Dimitra Kovačevskog

Vučić: Srbija povećala razmenu sa EU za 30 odsto

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima iz regiona da je Srbija danas izrazila veliku podršku otvaranju procesa pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali da se ponovo ništa nije desilo.

"Verujem da naši prijatelji zaslužuju da počne proces pregovora", dodao je Vučić.

To nije, kako je naglasio, samo formalni zahtev već nešto što je neophodno, budući da su obe zemlje ispunile sve zahteve.

Što se tiče odnosa Srbije i Unije, naveo je da je u prva četiri meseca Srbija povećala trgovinsku razmenu sa EU za 30 odsto.

Vučić je rekao da je Srbija duboko zahvalna zvaničnicima EU što su podržali Srbiju na putu ka članstvu i posetili zemlje regiona.

Predsednik je potvrdio pisanje hrvatskih medija da je na njega izvršen pritisak zbog rusko-ukrajinskog pitanja, i da on to ne krije.

"Prema podacima koje sam dobio, objavljeno je 2.629 članaka u evropskim medijima o Srbiji posle napada Rusije na Ukrajinu, u kojima piše da Srbija ugrožava ceo region, ugrožavamo BiH, KiM. A ništa se nije desilo", rekao je Vučić i istakao da se zbog toga niko nije izvinio.

"Nisam ovde da pravdam našu poziciju, jer mene kao predsednika obavezuju zaključci našeg Saveta za nacionalnu bezbednost. Moramo da vodimo računa o svom nacionalnom interesu", poručio je Vučić.

Predsednik je istakao da veruje da svi zajedno možemo da rešimo teška pitanja i najavio da će posetiti Severnu Makedoniju i Albaniju tokom leta.

"Moram da kažem da je ‘Otvoreni Balkan’ bila ideja nas trojice, mi smo došli na tu ideju, želeli smo da vodimo računa o našem regionu", istakao je Vučić.

Negirao je da je "Otvoreni Balkan" bila ideja mađarskog premijera Viktora Orbana ili Vladimira Putina, i napomenuo da sa ruskim predsednikom nikada nije razgovarao o tome.

"Obećao sam našim kolegama da ćemo učiniti sve što možemo da dostignemo evropske standarde do decembra ove godine, i onda možda nećemo slaviti, ali verujem da ćemo biti u boljem raspoloženju", zaključio je predsednik.

Vučić je naveo, odgovarajući na pitanje novinara, da danas na samitu nije bilo nikakvih konkretnih rezultata za Zapadni Balkan, ali da jeste vođena dobra diskusija. 

Rama: Zamislite da Francuska ili Italija promene ime

Albanski premijer Edi Rama izrazio je svoje žaljenje zbog situacije u Evropskoj uniji i istakao da se nada da još uvek može da joj se pomogne.

Kaže da se oseća dobro što je u Briselu kao Evropljanin, ali i loše jer još uvek ne mogu da budu tu kao punopravni Evropljani nego kao gosti u podeljenoj kući.

Naveo je da mu je žao EU i što lideri Zapadnog Balkana ne mogu da joj pomognu, te da je ona duboko podeljena.

Rama je dodao da Albanija čeka da dobije status kandidata u EU osam godina, te da "je Bugarska ovde problem, ali nije samo ona, već i to što se EU umorila od proširenja, a Bugarska je izraz toga".

"Nećemo da čekamo Godoa, baš mi je žao nekih ljudi koji su juče bili optimistični. Nisam došao sa idejom da će se nešto promeniti. Moramo da se pokrenemo kako bismo oživeli duh Evrope u regionu", naveo je albanski premijer.

Zabrinjavajuće je, dodaje, da "čak ni pandemija i tragični rat koji se može pretvoriti u svetski nisu doveli do ujedinjenja".

Istakao je da podržava ideju Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice i rekao da će nastaviti svoj put ka punopravnom članstvu, ali da ceni ako nova politička zajednica zaživi i postane mesto okupljanja i jedna kuća.

"Nema problema ako smo na različitim spratovima, ali bar u dnevnoj sobi treba da budemo zajedno", rekao je Rama.

Naveo je da je jedna od glavnih tema bila i Severna Makedonija koja još uvek čeka kao kandidat iako je čak promenila i ime.

"Zamislite da Francuska ili Italija promene ime da bi ušle u Evropsku uniju", rekao je Rama i istakao da i Albanija čeka već 18 godina.

Rama je rekao i da Srbija jeste zemlja u kojoj je popularnost Vladimira Putina na oko 80 odsto i u kojoj nisu svi zadovoljni Briselom, ali je naglasio i da je to zemlja koja je neočekivano tri puta glasala protiv Rusije i usaglasila se sa evropskom politikom.

"Razumem zahtev da se ide dalje, ali ne razumem insistiranje na testiranju granica jer Srbija nije u sutuaciji da tako brzo učini više i ako je pristiskamo rizikujemo suprotan efekat. Tako bi bio ugrožen evropski put Srbije i svih ljudi u regionu", naglasio je Rama.

Albanski premijer je kazao da je danas u Briselu bio istorijski dan, ali u negativnom smislu, te da nije iznenađen, jer nije ni očekivao da će na sastanku EU – Zapadni Balkan njegova zemlja nešto dobiti.

"Nisam frustriran, žao mi je EU. Kada vidimo da nije u stanju da oslobodi dva taoca Bugarske nije dobar utisak", rekao je Rama na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vucićem i Severne Makedonije Mitrom Kovačevskim posle samita u Briselu, na pitanje novinara da li je razočaran zbog toga što nije bilo pomaka i zbog čega žali.

Rama je primetio kako nije tajna da je njemu više stalo do EU nego Vučiću, jer su kako je rekao, Albanci religiozno privrženi EU.

"Naravno, imali su najdivnije reči za nas, i da budem iskren i rekli da se osećaju loše što ne može ništa konkretno da se uradi. Ali niko od njih nije rekao da se loše osećaju zbog same EU, a ne zbog nas", istakao je Rama.

Ocenio je i da EU ima veći problem od Albanije, jer oni imaju veću odgovornost.

"Mislim da ćemo sigurno stići u Evropu, nadam se pre narednog veka, ali najkasnije u narednom veku", primetio je Rama ironično.

Najavio je i da će Albanija nastaviti da obavlja i dalje svoj posao i da nastavi sa reformama, jer želi da bude zemlja gde će se ljudi dobro osećati i imati standard kao EU.

"Nisam očekivao ništa drugo od onoga što sam dobio, nije bilo iznenađenja", rekao je Rama.

Dodao je i da se nada da u Hrvatskoj neće biti protivljenja kada su u pitanju integracije Srbije, na način kako je Bugarska blokirala Albaniju.

Kovačevski: Vreme je da EU ispuni svoja obećanja pre nego što da nova

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je na Samitu u Briselu izrazio nezadovoljstvo dosadašnjom dinamikom evrointegracija, naglašavajući da Severna Makedonija već 18 godina čeka na otpočinjanje pregovora.

Istakao je da je Severna Makedonija otvorena zemlja prepoznata da dijalogom rešava sva otvorena pitanja. "Bugarska je odlučila da se vrati u prošlost i blokira otpočinjanje pregovora. Vreme je da EU ispuni svoja obećanja pre nego što dâ nova", dodao je.

"Istorijska pitanja ne mogu biti uslov pregovora", naglasio je premijer Severne Makedonije i zatražio uveravanja EU da Bugarska neće iznositi nove uslove.

"Ovakva uslovljavanja su neprihvatljiva za mene i za naš narod. Uvek stavljamo strateške interese zemlje na prvo mesto. Severna Makedonija, Albanija i Srbija će u međuvremenu nastaviti da evropeizuju svoja društva i šire saradnju kroz inicijativu ‘Otvoreni Balkan’' koja nije, i ne sme, da bude zamena za članstvo u EU", poručio je Kovačevski.

Premijer Severne Makedonije odbacio je danas, nakon samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o rešavanju spora sa Bugarskom.

"Predlog u ovoj formi je neprihvatljiv za mene, za predsednika, za Vladu, za koalicione partnere i za građane Severne Makedonije", rekao je Dimitar Kovačevski.

Zahvalio je Makronu na posvećenosti i uloženom trudu da se pronađe rešenje, ali je dodao da je Severna Makedonija u tom procesu objavila svoje stavove i crvene linije. 

Istakao je i da se ne sme dozvoliti "da bilateralna pitanja postanu multilateralni problem".

"Ne sme se dozvoliti da se Severna Makedonija i Albanija, kao i region, tapkaju u mestu zbog jedne zemlje članice EU (Bugarska) koja jednostavno ne uspeva da koordiniše i obezbedi deblokadu našeg evropskog puta", rekao je Kovačevski.

Naglasio je da građani mogu da budu mirni jer su strateški interesi i ciljevi zemlje uvek u prvom planu, kao i da niko ne može da nameće rešenje bez saglasnosti Skoplja.

Dodao je da je država sve uradila, a da je sada EU na potezu.

"Ako tokom francuskog predsedavanja EU dođe do razumevanja za naše stavove, spremni smo da se upustimo u razgovore o tome, kako bi pregovori mogli da počnu do kraja juna", poručio je Kovačevski.

Ponovio je ključne elemente pod kojima bi predlog bio prihvatljiv, a to su jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU, te da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu, što još nije usaglašeno sa bugarskom stranom.

Kovačevski je ocenio da je to što se danas dešava ozbiljan problem i ozbiljan udar na kredibilitet EU i da "gubimo dragoceno vreme kojim baš i nemamo na raspolaganju".

Ukazao je i na to da je njegova zemlja sa istom idejom ušla u proces pregovora sa Bugarskom, "iskreno i sa željom da oni budu zasnovani na evropskim vrednostima".

"Bugarska je, međutim, odlučila da se vrati u prošlost i ponovo uvede blokadu koja nikome ne ide u prilog, osim pojedinim trećim licima koja imaju otvoren teren da ovakvim nepromišljenim koracima popune praznine koje se neminovno otvaraju, što je izuzetno važno sa geostrateške tačke gledišta", kazao je Kovačevski.

Kovačevski je pozdravio inicijativu francuskog predsednika Makrona za uspostavljanje "evropske političke zajednice" kao platforme za strateški politički dijalog i donošenje odluka koje su važne za ceo evropski kontinent.

Predsednik Aleksandar Vučić sa liderima iz regiona učestvovao je na Samitu EU – Zapadni Balkan u Briselu.

Sastanak je trajao više od tri sata, a glavna tema razgovora bili su načini za jačanje integracije regiona u EU.

Sastanku su, osim Vučića, prisustvovali svi lideri zapadnobalkanske šestorke.

Predsednik Vučić je odmah nakon samita EU – Zapadni Balkan imao bilateralni susret sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

Šefovi država i vlada EU, nakon rasprave sa liderima regiona, u drugom delu dana održavaju svoj zasebni dvodnevni samit.

U centru pažnje biće odluka o dodeli statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, kao i planovi za stvaranje Evropske političke zajednice.