Roditelji prevremeno rođenih blizanaca isprogramirali sebe da prežive u Kijevu

Nastja je Maksima i Denisa rodila u sedmom mesecu trudnoće. Mesec i po pre početka rata. Dvadeset četvrtog februara prošle godine još nisu samostalno disali kada joj je zazvonio telefon.

"U šest ujutro, pozvao me je šef. Pitamo me: Nastja, čula si vesti? Rekla sam ne. Počeo je rat. Sela sam raširenih očiju. Nisam znala šta da kažem. On je u Beču, rekao je – dođite kod mene. Rekla sam da ne mogu, deca su mi premala. Sećam se da mi je odgovorio: žao mi je", navodi Nastja, Denisova i Maksimova mama.

Nastja je već bežala od rata. Napustila je Donjeck 2014. Kada je čula prve sirene, znala je – ne može sa blizancima u sklonište. Uz pristanak lekara, napustila je bolnicu i povela decu kući.

"Bilo je strašnih momenata. Kada je pogođen obližnji tržni centar, raketa je proletela ovuda. Deca su imale grčeve, ja sam nosila Denisa. Udar je bio toliko jak da sam pala na kolena."

Čim su se ruske trupe u aprilu povukle iz okoline Kijeva, povela je decu na specijalističke preglede. U avgustu je stigla dijagnoza. Maksim ima cerebralnu paralizu, svakodnevno su mu potrebne vežbe. U oktobru je počelo bombardovanje energetske infrastrukture. Retko su imali struje.

"To su bili najteži meseci. Bilo je hladno, 15 stepeni u stanu, bez svetla. Pregledi su nam bili otkazani. Mnogo sam se brinula, jer sve to utiče na razvoj", navodi Nastja.

U Kijevu se snabdevanje električnom energijom stabilizovalo dve nedelje pred godišnjicu rata.

"Napravili smo dodatne timove, ljudi su radili danonoćno. Pomogle su i EU i druge zemlje. Zima je skoro iza nas. Najteža zima do sada, ali temperature sada rastu, pa će i potrošnja biti manja. Ako i bude isključenja struje, biće ih manje", navodi Denis Bondar, generalni direktor DTEK Kijevske elektromreže.

Nastja i njen suprug Aleksej su programeri. U najtežim trenucima, kakvih je tokom rata mnogo, isprogramirali su sebe da prežive.