Rusija obustavila dotok nafte preko naftovoda Družba, G20 bez zajedničkog saopštenja oko rata u Ukrajini

"Parlament će to staviti na dnevni red u ponedeljak i početi raspravu o zakonu sledeće nedelje. Na osnovu mađarske procedure, usvajanje zakona traje oko četiri nedelje, tako da sledi da parlament o tome može da glasa negde u drugoj polovini marta, 21. marta.", rekao je Gergeli Guljas, Orbanov pomoćnik.

Proces ratifikacije je u zastoju u mađarskom parlamentu od jula. Zakonodavna agenda objavljena ove nedelje na veb stranici parlamenta ukazuje na to da bi konačno glasanje o NATO aplikacijama moglo da se desi 6. marta.

(Rojters)

Nemački kancelar Olaf Šolc zatražio je od indijskog premijera Narendre Modija da Indija podrži, ili bar da ne blokira napore Zapada da izoluje Rusiju zbog razornog rata protiv Ukrajine.

Nakon razgovora sa indijskim premijerom Šolc je naglasio da su zbog rata u Ukrajini zemlje u razvoju negativno pogođene nestašicom energije i hrane, izrazivši nadu da će Indija pomoći da se osiguraju kritične zalihe hrane za ugrožene zemlje Azije, Afrike i Amerike.

Modi nije odstupio od svog opreznog pristupa, rekavši da Indija želi da se sukob okonča dijalogom i diplomatijom.

"Indija je spremna da pruži svoj doprinos svakoj mirovnoj inicijativi", dodao je premijer Modi, ali se uzdržao od bilo kakvih otvorenih kritika na račun Rusije s obzirom da je Moskva glavni dobavljač oružja, nafte i drugih prozvoda za Indiju.

Izvršni direktor poljske nafne kompanije "PKN Orlen" Daniel Obajtek saopštio je da je Rusija obustavila dotok nafte preko naftovoda "Družba", ali da je PKN Orlen spremna za ovu situaciju.

"Rusija je zaustavila dotok nafte u Poljsku, a za to smo spremni. Iz Rusije dolazi samo 10 odsto sirove nafte, zamenićemo je naftom iz drugih izvora", rekao je Obajtek.

"PKN Orlen" je saopštila da zaustavljanje isporuke nafte preko naftovoda "Družba" neće uticati na isporuku benzina i dizela potrošačima.

Naftovod "Družba", koji snabdeva Poljsku, Nemačku, Mađarsku, Češku i Slovačku, izuzet je od sankcija koje je Evropska unija nametnula Rusiji.

EU je tako želela da pomogne ovim zemljama koje imaju ograničene alternative snabdevanja naftom.

(Rojters)

Forenzički antropolog Fotis Androniku iz Međunarodne komisije za nestale osobe izjavio je da bez značajne pomoći ukrajinskih vlasti i međunarodne zajednice identifikacija žrtava rata u Ukrajini može da potraje decenijama.

"S obzirom na druge slučajeve na kojima sam radio i na osnovu iskustva, rekao bih da će proces identifikacije žrtava u Ukrajini potrajati mnogo, mnogo godina", izjavio je Androniku za britanski "Independent".

Androniku je naveo primer Kipra, gde ni posle 48 godina od sukoba nije identifikovano 50 odsto žrtava.

"Ukrajina je unikatna po tome što je započela istragu slučajeva nestalih osoba dok konflikt još traje", rekao je Androniku.

Prema njegovim rečima, to predstavlja poseban izazov i opasnost, jer se istrage nekad vode blizu linije fronta.

"Ali za mene je bilo važnije da su se svi ostali pridržavali jasnog stava međunarodnog prava, multilateralizma i kraja rata", rekao je Lindner.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je, nakon što je zvanično objavljeno da je Evropska unija uvela deseti paket sankcija Rusiji, da sada treba uvesti sankcije "Rosatomu", ruskoj državnoj korporaciji za atomsku energiju, 

"Deseti paket sankcija cilja rusku vojnu industriju, propagandu i finansijski sistem. Pritisak na ruskog agresora se mora povećati. Očekujemo odlučne korake protiv 'Rosatoma' i ruske nuklearne industrije, a takođe očekujemo i veći pritisak na vojsku i bankarstvo", naveo je Zelenski na Tviteru.

Američki zvaničnici veruju da bi Rusija mogla da snabde Iran borbenim avionima, izjavio je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Kirbi je novinarima rekao da je "Iran podržavao ruski rat u Ukrajini mesecima", prenosi Politiko.

Prema rečima portparola Bele kuće, Rusija planira da sarađuje sa Iranom tako što će poslati zauzvrat vojnu opremu.

"Rusija nudi neviđenu defanzivnu saradnju, uključujući projektile, elektroniku i protivvazdušnu odbranu", tvrdi Kirbi, napominjući da i  Iran "traži da kupi jurišne helikoptere, radare i avione za vežbu".

(Politiko, Tanjug)

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da je imao dug razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, na godišnjicu rata u Ukrajinu.

"Reći ću vam jednu tajnu. On (Putin) i ja, dugo smo razgovarali o raznim temama", citirao ga je profil na društvenim mrežama koji je povezan sa Lukašenkovom pres-službom, ne iznoseći detalje, prenosi Rojters.

Kremlj se do sada nije oglasio o razgovoru dvojice lidera.

(Rojters)

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak odbacio je, kako je naveo, "nerealni plan" Kine za okončanje rata u Ukrajinu.

"Peking ne bi trebalo da se kladi na agresora koji je prekršio [međunarodni] zakon i koji će izgubiti rat", napisao je na Tviteru Podoljak.

(Gardijan)

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je Peking da pomogne da se izvrši pritisak na Rusiju kako bi se "zaustavila agresija" u Ukrajini i postigao mir.

"Kina mora da nam pomogne da izvršimo pritisak na Rusiju, da nikada ne upotrebi ni hemijsko, niti nuklearno oružje, kao i da prekine ovu agresiju pre pregovora", istakao je francuski predsednik.

Makron je naveo i da je mir "moguć samo ako se zaustavi ruska agresija, povuku trupe, poštuje teritorijalni suverenitet i ukrajinski narod".

"Činjenica da se Kina angažuje u mirovnim naporima je apsolutno dobra", rekao je Makron, dan nakon što je Kina objavila dokument koji poziva na mirovne pregovore i postizanje političkog rešenja.

Francuski predsednik najavio je i će početkom aprila otići u Kinu. 

(Tanjug)

Ministarka finansija SAD Dženet Jelen ocenila je da je snažna osuda rata Rusije u Ukrajini "apsolutno neophodna" u završnom saopštenju finansijskih lidera na sastanku G20 u Indiji-

Jelen je rekla da bi izostanak osude bio "korak unazad" ,u odnosu na saopštenje lidera G20 prošlog novembra na samitu u Indoneziji.

U izjavi za Rojters rekla je da pregovori o osudi u završnom saopštenju i dalje traju.

"Smatram da mora da postoji osuđujuća izjava u završnom saopštenju povodom ruskog rata u Ukrajini. Imali smo je u Indoneziji. Smatram da je apsolutna neophodna. Grupa G7 je sigurno ujedinjena po tom pitanju", rekla je Jelen.

Predsedavajući G20, Indija, insistiraju da se na sastanku izbegne reč "rat" u bilo kakvom saopštenju, rekli su zvaničnici G20 za britansku agenciju.

(Rojters)

Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) suspendovalo je članstvo Rusije, uz obrazloženje da ratom koji vodi u Ukrajini krši principe te organizacije.

Britanska agencija Rojters navodi da je reč o odluci bez presedana u okviru FATF, kao i da su je na jučerašnjoj plenarnoj sednici odobrile sve zemlje članice.

Iako suspendovana, Rusija ostaje članica organizacije, ali će joj biti zabranjeno da prisustvuje sastancima i pristup dokumentima, saopštio je FATF.

U saopšštenju se navosi i da Moskva ostaje u obavezi da primenjuje FATF standarde, ali i da ispunjava svoje finansijske obaveze.

Ukrajina, koja je više puta pozivala da se isključi Rusija iz organizacije, pozdravila je odluku o suspenziji, dodajući da će da nastavi da ulaže napor da se Moskva stavi na crnu listu FATF-a. 

Članstvo FATF-a čini 39 zemalja, među kojima su su SAD, Indija, Kina i Saudijska Arabija, kao i evropske zemlje poput Britanije, Nemačke i Francuske i EU, dok Ukrajina nije članica ,navodi Rojters. 

FATF (Financial Action Task Force), međunarodno je telo osnovano u Parizu 1989. godine, s ciljem da razvija i unapređuje politiku za efikasnu borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i da prati sprovođenja mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u zemljama članicama.

(Rojters) 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da planira da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, kako bi razgovarali o predlozima Pekinga o okončanju rata, prenosi Bi-Bi-Si.

Britanski javni seris, međutim, navodi da kineske vlasti do sada nisi zvanično odgovorile na poziv Zelenskog da se sastane sa predsednikom Kine.

Zelenski je, povodom prve godišnjice rata u Ukrajini, rekao da kineski predlog signalizira da je Peking uključen u potragu za mirom. "Zaista želim da verujem da Kina neće isporučivati oružje Rusiji", naveo je ukrajinski predsednik.

Rusije je, takođe, pozdravila kineski mirovni predlog, podseća Bi-Bi-Si. "Delimo stavove Pekinga", saopštilo je rusko Ministarstva spoljnih poslova.

(Bi-Bi-Si)

Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan razgovarali su telefonom o "praktičnim aspektima" daljeg snabdevanja Turske energentima iz Rusije i izgradnji nuklearne elektrane Akuju u Turskoj, saopštila je pres-služba Kremlja.

Lideri dve zemlje su juče razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini, sa posebnim osvrtom na primenu istanbulskog sporazuma o žitu, prenosi Tas.

(Tanjug, Tas)

Najveći deo međunarodne zajednice više puta je osudio rusko kršenje Povelje UN i odbacio nezakonit pokušaj Rusije da zauzme ukrajinsku teritoriju, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken, prenosi se u saopštenju Stejt departmenta.

"U Generalnoj skupštini 141 država je u četvrtak glasala za rezoluciju koja reafirmiše ključne principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, osuđuje ruske zločine, izražava podršku pravednom i sveobuhvatnom miru, u skladu sa Poveljom UN", poručio je Blinken na sednici Saveta bezbednosti UN.

Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da iskoristi najgoru globalnu krizu sa hranom, pošto je međunarodna zajednica brzo reagovala.

"Otkako su SAD predsedavale sastankom o bezbednosti hrane prošlog maja, više od 100 zemalja potpisalo je niz konkretnih obaveza za ublažavanje gladi", rekao je Blinken.

Podsetio je i da je Evropa je preduzela vanredne korake da okonča svoju zavisnost od ruske energije.

"Nijedna zemlja nije pretrpela veće teškoće zbog ruske agresije od Ukrajine, ali skoro svaka osetila je posledice", rekao je Blinken, dodajući da nacije širom sveta nastavljaju da stoje uz Ukrajinu.

(Tanjug) 

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da ideja da će Kina učestvovati u pregovorima o ishodu ukrajinskog rata nije racionalna, nakon što je Peking objavio mirovni plan za sukob.

"Putin to pozdravlja, pa kako bi onda moglo biti dobro? Nisam video ništa u tom planu što ukazuje da tamo postoji nešto od koristi bilo kome osim Rusiji, ako bi se poštovao kineski plan", rekao je Bajden u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz na godišnjicu od početka rata.

Bajden je rekao američkoj televiziji i da ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom nisu potrebni avioni F-16, isključujući mogućnost slanja borbenih letelica Kijevu.

(Tanjug) 

Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da će njegova zemlja uvesti nove sankcije Rusiji i poslati još četiri borbena tenka tipa "leopard 2" Ukrajini.

Nove sankcije će biti usmerene protiv 129 osoba, među kojima su zamenici premijera Rusije i drugi državni zvaničnici, kao i protiv 63 entiteta, rekao je Trudo novinarima, prenosi Rojters.

Kanada će pomoći Ukrajini i oklopnim vozilom za popravku tenkova, a Kijev će od Otave dobiti i više od 5.000 komada municije.

"Vladimir Putin se ozbiljno preračunao kada je započeo svoj agresivni rat", kaže Trudo.

"Putin je potcenio Ukrajince i solidarnost prijatelja Ukrajine širom sveta. Danas smo jači i više ujedinjeni nego ikad", zaključio je Trudo.

Ukrajinska vojska saopštila je da je Rusija udvostručila broj aktivnih brodova u Crnom moru, predviđajući da je ovo priprema za raketne udare, prenosi Rojters.

Ruska mornarica redovno je lansirala rakete iz crnomorske flote, ciljajući ukrajinsku infrastrukturu i objekte za proizvodnju električne energije.

"U Crnom moru se udvostručila flota ratnih brodova u odnosu na jutros, sada je osam brodova", navela je vojna komanda južnog regiona na Fejsbuku.

"Ovo može ukazivati na to da se pripremaju raketni napad kao i udari bespilotnih letelica", navodi se u objavi. Jedan od brodova je fregata naoružana sa osam krstarećih raketa tipa Kalibr, dodaje se.

Ruska crnomorska flota se nalazi na poluostrvu Krim.

(Rojters)