Putin o "leopardima": Opet se borimo protiv Nemačke; Kijev spreman da se obaveže da neće koristiti oružje većeg dometa

Ukrajina je spremna da se obaveže da neće koristiti oružje većeg dometa koje je tražila od Zapada za napade na teritoriju Rusije, sa izuzetkom novih ruskih regiona koje Kijev i dalje smatra svojom teritorijom, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare ukrajinske vlade i Evropske komisije u Kijevu, Reznikov je rekao da oružane snage Ukrajine traže naoružanje dometa do 300 kilometara, prenosi Tas.

"Ukrajina je spremna da pruži sve vrste garancija da zapadno naoružanje neće biti upotrebljeno za napade na rusku teritoriju. Imamo dovoljno ciljeva u privremeno okupiranim ukrajinskim područjima i spremni smo da koordiniramo ciljeve sa našim partnerima", rekao je ministar.

Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan paket vojne pomoći za Ukrajinu vredan 2,2 milijarde dolara, u kojem će se prvi put naći oružje većeg dometa, preneo je Rojters u utorak pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

(Tanjug/Reuters/Tass)

Ministar inostranih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je da Italija neće isporučivati tenkove Ukrajini.

"Ukrajini smo uvek slali odbrambeno oružje, a ne ofanzivno. Nismo slali i nećemo slati tenkove", rekao je Tajani u intervjuu nacionalnoj televiziji Rai, prenosi Sputnjik.

Tajani je naveo da Italija namerava da isporučuje Ukrajini tehniku za obnovu uništenog energetskog sistema.

Italijanski ministar je naveo da se plaši moguće eskalacije sukoba i ukazao da je neophodno da se svi posvete otvorenom dijalogu.

Tajani je kazao da se nada da će mirovni pregovori Moskve i Kijeva početi ove godine.

(Fonet/Sputnjik/RAI)

Nakon zahteva Rusije, Savet bezbednosti UN je danas odobrio da 8. februara bude održana sednica posvećena Ukrajini, potvrdio je u razgovoru sa novinarima dobro obavešten izvor.

"Sastanak Saveta bezbednosti UN, koji je zatražila Rusija o izgledima za mirno rešenje ukrajinske krize u kontekstu sve većih količina zapadnog naoružajnja u Ukrajini, zakazan je za 8. februar u 10 časova po lokalnom (njujorškom) vremenu", izjavio je neimenovani izvor iz UN, prenosi Tas.

Prvi zamenik predstavnika Ruske Federacije u UN Dmitrij Poljanski, juče je pojasnio da bi sastanak trebalo da bude posvećen "perspektivama mirnog rešavanja ukrajinske krize u kontekstu sve većih isporuka zapadnog naoružanja režimu u Kijevu", prenela je ranije agencija RIA Novosti.

Pored toga, Poljanski je nagovestio da će "kijevski režim i njegovi zapadni sponzori" u februaru organizovati događaj na Generalnoj skupštini UN povodom prve godišnjice specijalne vojne operacije.

Zamenik portparola generalnog sekretara UN Farhan Hak pozvao je u utorak sve strane koje imaju uticaj na Moskvu i Kijev da ih ohrabre da prekinu neprijateljstva.

(Tanjug/Tass)

Finska i Švedska treba da ostanu posvećene učlanjenju u NATO u isto vreme, uprkos turskom protivljenju švedskoj kandidaturi, izjavili su premijeri obe zemlje na zajedničkoj konferenciji za novinare u Stokholmu.

Turska je nedavno poručila da bi mogla da odobri članstvo Finske, zasad ne i Švedske, ali finski predsednik Sauli Ninisto i ministar spoljnih poslova Peka Havisto odbacili su tu ideju, rekavši da je bezbednost dve nordijske zemlje međusobno zavisna.

"Ne volim ovu atmosferu, odnosno poziciju gde se Švedska predstavlja kao nevaljalo dete u razredu. Ne smatram da je to slučaj. Švedska čini sve neophodne korake za ulazak u NATO", rekla je finska premijerka Sana Marin.

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je njegova zemlja nastavila da se pridržava trilateralnog sporazuma o prijemu u NATO potpisanog prošle godine između Švedske, Finske i Turske.

"Krenuli smo zajedno na ovaj put, zajedno ćemo ići i do članstva", rekao je Kristerson.

(Reuters)

Uoči samita Evropske unije i Ukrajine, Savet EU saglasio se sa novim paketom vojne pomoći Kijevu, koji je vredan 500 miliona evra.

Pored tog, sedmog po redu, paketa pomoći, koji je u okviru takozvanog Evropskog mirovnog fonda (EPF), odlučeno je da se izdvoji još 45 miliona evra za obuku ukrajinskih vojnika, koju obavlja Misija vojne pomoći Evropske unije (EUMAM).

Ukupni doprinos EU u okviru EPF za Ukrajinu je 3,6 milijardi evra.

Među merama pomoći za podršku vojsci Ukrajine je obezbeđivanje neophodne nesmrtonosne opreme i zaliha, kao i usluga za podršku aktivnostima obuke.

"Ukrajina treba da dobije svu neophodnu vojnu opremu i obuku koja im je potrebna za odbranu svoje teritorije i svog naroda od ruskog agresorskog rata. Oni ne brane samo svoju zemlju, oni brane i naše zajedničke vrednosti i osnovne principe međunarodnog prava", izjavio je tim povodom Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost.

Prema njegovim rečima, novim merama šalje se jasna poruka u ključnom trenutku: EU nastavlja da podržava Ukrajinu "onoliko dugo koliko je potrebno i koliko god bude potrebno".

Prethodne mere pomoći u okviru EPF-a za Ukrajinu dogovorene su 28. februara, 23. marta, 13. aprila, 23. maja, 21. jula i 17. oktobra prošle godine.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će u Hagu biti uspostavljen međunarodni centar za procesuiranje zločina u Ukrajini.

Fon der Lajenova je u Kijevu navela je da bi taj centar trebalo da koordinira prikupljanje dokaza, kao i da će biti inkorporiran u zajednički istražni tim koji podržava agencija Evrodžast.

(Reuters)

Regonalne vlasti saopštile su da su još dve rakete pogodile Kramatorsk, nakon što je sinoć pogođen stambeni blok u gradu na istoku Ukrajine, pri čemu su tri osobe poginule, a 20 povređeno.

U poslednjim udarima ima povređenih, rekao je načelnik regionalne vojne administracije Pavlo Kirilenko, ne navodeći konkretan broj.

Kirilenko je na Telegramu napisao da su ruske rakete ponovo pala na centar grada, po stambenim objektima.

Gradonačelnik Oleksandar Hončarenko pozvao je građane da ostanu u skloništima.

(Reuters)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je lidere EU da uvedu novi paket sankcija Rusiji.

Zelenski, govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, istakao je da je brzina uvođenja sankcija EU protiv Rusije "malo usporila" i da bi je trebalo ubrzati.

(Reuters)

Ministar pravde Švedske Gunar Stromer rekao je da će Stokholm pooštriti zakone koji se odnose na članstvo u terorističkim organizacijama mesecima nakon sporazuma sa Turskom, u kome se obavezao da će ispuniti primedbe Ankare kako bi dobio zeleno svetlo za članstvo u NATO-u.

Novi zakon, za koji se vlada nada da će stupiti na snagu u junu, daće vlastima mnogo šira ovlašćenja da pritvaraju i krivično gone pojedince koji podržavaju terorističke organizacije, novačano ili na drugi način.

Do sada je bilo teško krivično delo goniti ljude osim ako njihova dela nisu povezana sa određenim terorističkim aktom, rekao je Stromer.

Novi zakon bi obuhvatio "sve oblike učešća".

Stromer je rekao da je potreba za strožim zakonima istaknuta napadom u centru Stokholma 2017. godine u kojem je muškarac pokosio pešake u prometnoj trgovačkoj ulici, ubivši petoro.

Švedska se obavezala da će pojačati saradnju sa Turskom u borbi protiv terorizma u okviru sporazuma postignutog u junu 2022. koji ima za cilj prevazilaženje prigovora Ankare kako bi Švedska i Finska postale članice NATO-a.

Turska je prekinula razgovore prošlog meseca, rekavši da Švedska ne čini dovoljno, nakon protesta u Stokholmu. Na jednom od njih pristalice Radničke partije Kurdistana (PKK)  spalile su lutku sa likom Redžepa Tajipa Erdogana.

Sa druge strane, Stromer je rekao da novi zakon neće uticati na pravo na demonstracije niti će sprečiti ljude da mašu zastavom zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), koja je podigla oružje protiv turske države 1984. godine.

PKK je označena kao teroristička organizacija u Turskoj, Sjedinjenim Državama i Evropi – uključujući Švedsku.

"Mahanje zastavom kao deo izražavanja različitog mišljenja neće, samo po sebi, biti kriminalizovano", istako je Stromer.

(Reuters)

Anton Geraščenko, savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine, rekao je da su u raketnom napadu rusih snaga na Kramatorsk u sredu uveče poginule tri osobe, 18 ranjeno, od kojih je osmoro hospitalizovano.

U napadu na Kramatorsk na istoku Ukrajine uništena je jedna stambena zgrada, a još nekoliko je oštećeno.

(Reuters)

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tvrdi da su SAD bile direktno umešane u eksplozije koje su prošle godine ozbiljno oštetile gasovod Severni tok ispod Baltičkog mora.

Vladimir Putin je ranije optužio Britaniju za dizanje gasovoda u vazduh, što je London negirao.

Lavrov je rekao da nisu istiniti navodi Zapada da Rusija ne želi da pregovara o Ukrajini, a da Zapad pokušava da okrene Moldaviju, Gruziju i bivše sovjetske države u centralnoj Aziji protiv Moskve.

(Reuters)

Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je uloga Rusije kao "pouzdanog izvoznika oružja" "vrlo verovatno" potkopana napadom na Ukrajinu i međunarodnim sankcijama.

U najnovijem ažuriranju obaveštajnih podataka, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je i pre napada na Ukrajinu ruski udeo na međunarodnom tržištu oružja počeo da opada.

Istorijski gledano, Velika Britanija i Francuska su se takmičile sa Rusijom za drugo ili treće mesto iza SAD, prema navedenim statistikama.

Međutim, 2021. godine SAD su držale 32 odsto globalnog izvoza naoružanja i opreme,  Francuska dva, Rusija 12 a Velika Britanija sedam.

(theguardian.com)

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će ruske snage odgovoriti na isporuku zapadnog oružja većeg dometa Kijevu tako što će pokušavati da potisnu ukrajinske trupe dalje od linija fronta i time stvore bezbednu tampon-zonu.

U intervjuu državnoj televiziji, Lavrov je istakao da svi žele da se sukob u Ukrajini okonča, ali da podrška Zapada Kijevu igra važnu ulogu u tome kako Rusija pristupa "specijalnoj vojnoj operaciji".

(Reuters)

Više desetina najviših zvaničnika Evropske unije stiže u Kijev sa obećanjima o većoj vojnoj, finansijskoj i političkoj pomoći, što je simbolično putovanje koje treba da istakne podršku Ukrajini kako se bliži prva godišnjica rata.

Sa druge strane, ističe se da je Brisel spreman da uništi nade Ukrajine da će joj se brzo dozvoliti članstvo u EU, naglašavajući potrebu za više antikorupcijskih mera uz nespremnost da prihvati pod svoje okrilje zemlju u ratu.

U četvrtak će se najviši članovi izvršne Evropske komisije EU sastati sa svojim kolegama u ukrajinskoj vladi. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sastaće se u petak sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Očekuje se da će se, između ostalog, razgovarati o budućim pošiljkama naporužanja i novca Kijevu, povećanju pristupa ukrajinskih proizvoda tržištu EU, pomoći Ukrajini u pokrivanju energetskih potreba, uvođenju novih sankcija Rusiji.

Među onima koji su će doći u Kijev je i šef diplomatije EU Žozep Borelj, koji će najaviti udvostručenje broja ukrajinskih vojnika koji će proći obuku u evropskim zemljama na 30.000 kao i izdvajanje 25 miliona evra za deminiranje područja koje su pod kontrolom Kijeva.

Do sada je EU namenila skoro 60 milijardi evra pomoći Ukrajini, prema zvaničnicima, uključujući skoro 12 milijardi evra vojne podrške i 18 milijardi evra obećanih za funkcionisanje države.

(Reuters)