Čitaj mi!

Sviđopecač sakuplja lajkove na Fejsbuku

Hrvati su preveli imenicu selfi. A mi?

SELFI. U engleskom jeziku to je slika samoga sebe, autoportret načinjen mobilnim telefonom.

Danas se u engleskom selfi stapa s drugim rečima: helfie = hairstyle + selfie (fotografija vlastite kose), drelfie = drunk (en) + selfie (pijani fotograf slika sam sebe)... Broj neologizama sa ovom imenicom se uvećava.

„Uočili smo rastući trend u upotrebi imenice selfi i zbog toga smo odlučili da je proglasimo za reč 2013. godine”, objasnila je Džudi Pirsal, glavni urednik Oksfordskog rečnika.

Ova imenica se koristi u izvornom obliku u većini drugih jezika. Kod Hrvata i Srba bilo je, međutim, pokušaja da se prevede...

SEBIĆ I SAMOSLIKA. Mnogo je novih reči kod Hrvata koje su zamena za anglicizme. Dok smo mi navikli na pozajmljivanje, naši susedi pribegavaju izvedenicama, kovanicama i novotvorenicama, pa su rešili da prevedu i selfi.

Tako na portalu Bolje je hrvatski nalazimo dva prevoda ovog anglicizma: u razgovornom stilu dopušteno je sebić, dok u strožim stilovima hrvatskoga jezika treba reći samoslika.

Nove hrvatske reči uglavnom nam deluju smešno i neprikladno, ali da li je to slučaj i sa zamenama za selfi?

SVIĐOPECAČ. Mada se u Hrvatskoj više prevode strane reči, studenti kod nas su pokušali da nađu zamenu za selfi, o čemu je pisala profesor Rajna Dragićević u članku „Prilog leksičkom normiranju (na primeru neologizma selfi)”.

Naime, studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu izneli su svoja predloge u okviru istraživanja kako bi preveli ovu imenicu:

Autoslika, autofotografija, ja-slika, ličnjak, ogledaloslik, osobnjak, samić, samoprikaz, samofotka, samofotografija, svojeručna fotografija, svojfot, sebeblic...

Jedan od studenata je izneo možda najzanimljiviji predlog – da prevod za selfi bude sviđopecač „zbog sakupljanja lajkova na Fejsbuku”.

Ali posebno je privukla pažnju činjenica da su najfrekventniji odgovori kod srpskih studenata oblici isti kao na hrvatskom portalu – sebić i samoslika.

„I ostala rešenja su slična ili ista”, kaže profesorka Dragićević, „što svedoči o tome da je jezičko osećanje (kod Srba i Hrvata) ostalo isto, kao i tvorbeni modeli”.

***

Jednu činjenicu sam namerno prećutao: istraživanje na Filološkom fakultetu je sprovedeno 12. i 23. februara 2015.

Danas, sedam godina kasnije, samo retki su čuli za sebić i samosliku, dok je selfi u svakodnevnoj upotrebi. Tako je u Srbiji, verujem i u Hrvatskoj.