Čitaj mi!

Međunarodnom konferencijom obeležena 60. godišnjica dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću

Međunarodna konferencija "Beogradski kontrapunkt", posvećena 60. godišnjici dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću, održana je onlajn uz učešće nekoliko stručnjaka za Andrićevo delo. Pozdravnu reč je uputila ministarka kulture Srbije Maja Gojković.

Maja Gojković je na početku konferencije "Andrić: nasleđe, kuda dalje?", uživo emitovane na Fjesbuku i Jutjub kanalu organizatora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka istakla da je opšti utisake da bi Ivo Andrić, čak i da nije dobio nagradu, svakako zauzeo mesto među najvećim evropskim i svetskim piscima.

"Retko ko je na tako lep i senzibilan način opisao mentalitet ljudi ovih prostora", naglasila je Gojkovićeva.

Književnik, akademik i predsednik Upravnog odbora Andrićeve zadužbine Miro Vuksanović rekao je da je Andrić "jedini pisac srpskog jezika koji je prisutan u svetskoj književnosti sedamdesetak godina", i da to nije posledica samo nagrade, pošto se veliki broj dobitnika Nobela kasnije pominje samo u svojim nacionalnim književnostima, dok "sa Andrićem to nije slučaj".

Profesor južnoslovenskih književnosti na Univerzitetskom koledžu London Zoran Milutinović, podsetio je da je "Andrić jako radio da se naša književnost više vidi u svetu", i da je u intervjuima "preporučivao kolege stranim izdavačima i doprineo da se neke knjige pojave na svetskim jezicima".

"Andrić je preživeo drugi talas recepcije. Prvi je za života, drugi počinje 30 godine posle smrti. Potpuno je izvesno, ne samo po broju izdanja njegovih knjiga u svetu, nego kako se njegova književnost valorizuje, da Andrić ostaje živ pisac", rekao je Milutinović.

Prema njegovim rečima, obično "pisci pomažu da sredina postane vidljivija, ali ne i da bude razumljivija", a upravo je ovo drugo "ona Andrićeva strana kojom komunicira sa čitaocima, recimo u Teksasu".

Severnomakedonska književnica Elizabeta Šeleva je istakla da se nakon Nobelove nagrade Andrić primarno shvata kao pisac turbulentnog prostora gde se ukrštaju kulture i religije, ali da ne treba zanemariti drugi deo njegove književnosti "daleko više usmeren metafizici egzistencijalnosti, a ne samo neke balkanske egzotike".

"Greška je sužavati Andrića na prikazivanje Balkana, kao velikom metafizičkom mostu kulture. Danas bi se mogli baviti više njegovim univerzalnim značenjima", rekla je Šeleva.

Pesnik i esejista iz Hrvatske Đorđe Matić podsetio je da je Andrić u govoru prilikom uručenja Nobelove nagrade istakao da je njegova "domovina zaista mala zemlja među svetovima", ali da se u tom trenutku 1961. godine "Jugoslavija čini mnogo veća nego što jeste".

Prema njegovim rečima, pogotovo na Zapadu se "Andrićeva literatura čita kao mesto gde bi se moglo objasniti kakve su to zemlje".

Specijalni gost konferencije, orijentalista i diplomata Darko Tanasković, naveo je da je Andrić bio Mladobosanac, zagovornik oslobođenja i ujedinjenja jugoslovenskih naroda, i kao takav "nesposoban za uskogrudni nacionalizam ili bilo kakav centrizam", kao i da se kao diplomata bavio politikom, ali da je bio "apsolutno iznad i daleko" od ideologije definisane kao stanje sužene svesti.

"Andrićev raskošni svet misli i reči se uglavno podvrgava ideološkoj kritici, na koju je on suštinski imun", istakao je Tanasković.

"Beogradski kontrapunkt" od 2017. godine okuplja umetnike i mislioce iz različitih delova sveta, a konferenciju realizuje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u saradnju sa njenim pokretačem Ministarstvom kulture.

"Peti 'Beogradski kontrapunkt' otvara seriju događaja kojima se obeležava 60. godišnjica Nobelove nagrade Andriću.