Čitaj mi!

Da li su u sledećem talasu kovida prva na udaru deca - koje su rizične grupe, i da li je rešenje u vakcini

U ovom talasu deca zaražena koronavirusom razvijaju sve teže kliničke slike, neka završe i na respiratoru. Imunolog dr Srđa Janković navodi da su u najvećem riziku deca sa hroničnim oboljenjima, neurološkim smetnjama i slabim imunitetom, ali i da više od polovine sve dece koja su lečena u intezivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

Doktor Srđa Janković, imunolog iz Tiršove je, gostujući u Beogradskoj hronici, naveo da su u povećanom riziku pre svega gojazna deca, zatim ona koja imaju dijabet, hematološko-onkološka i neurološka oboljenja i deca sa slabim imunitetom. 

"Takva deca jesu više ugrožena ako dobiju kovid, ali isto tako moram da kažem da se ta predispozicija ne vidi uvek, da i dete koje je na oko potpuno zdravo bilo do tog trenutka, može da dobije, sređom retko, ali može da dobije i dobija, dešava se to, težu kliničku sliku kovida", navodi Janković.

Statistike u svetu kažu da negde oko polovine, pa i više od polovine sve dece koja budu lečena u intezivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

"Tako da, sa jedne strane - da, naravno da treba brinuti o onima koji imaju faktore rizika više. Sa druge strane, treba znati da svako dete i svaka odrasla osoba imaju neki rizik teže kliničke slike ako dobiju kovid. To jeste razlog zašto zagovaramo i vakcinaciju, između ostalog, i dece iako nisu možda primarno rizična grupa", objašnjava gost Beogradske hronike.

Objašnjava da verovatno ispod jedan odsto dece dobija težu kliničku sliku kako u Evropi tako i u svetu.

"Možda svako stoto dete teže oboli u proseku, ali svako stoto dete od veoma zarazne bolesti koja zarazi veliki broj dece nije mali broj, pogotovo ne kada imamo epidemijske talase, tako da je potrebna zaštita dece svim merama, pa i vakcinacijom ostaje nešto što itekako ima smisla, nešto što itekako zagovaramo", ističe Janković.

Objašnjava da, čim se virus raširi u populaciji, čim je veliki broj zaraženih, on bira veliki broj u svim uzrasnim grupama, čak i onim koje nisu možda prve na udaru po predispozicijama za težu kliničku sliku.

"To što deca više obolevaju u zemljama gde je obuhvat vakcinacije veliki je posledica toga što postoji delimična zaštita vakcinama u ovim drugim grupama, a to ne znači, naravno, da nema smisla zaštititi i decu vakcinacijom. Naravno, onih uzrasta gde je vakcina registrovana", objašnjava Janković.

Da li deca pate od postkovida 

Na pitanje da li deca pate od postkovida i kakvi su simptomi, odgovara da mu iskustvo u Tiršovoj i iskustvo njegovih kolega pokazuje da ima dece koja pate od postkovida.

"Da umirim sa jedne strane roditelje - to ne mora biti uvek teško stanje, ali može biti stanje koje traje nekoliko meseci i koje je mučno i za dete i za roditelje - sa produženim temperaturama, malaksalošću i nekim drugim tegobama koje viđamo, naravno, ne kod većine već kod manjine dece koja su preležala kovid", navodi gost Beogradske hronike.

"Ali i ta manjina, naravno, uopšte nije zanemarljiv broj, niti uopšte decu možemo uvek da gledamo samo kroz broj - svako dete želimo da zaštitimo", kaže Janković.

"Tako da odgovor je - da. Postkovid sindrom kod dece može da bude vrlo mučan problem, a kod jednog malog broja, ali značajnog, može da dođe čak i do opasnih komplikacija u vidu zapaljenskog sindroma koji se leči na intezivnoj nezi, koji čak može i život da ugrozi", objašnjava Janković.

Miokarditis kao neželjeni efekat vakcine

Na pitanje šta je sa upalom srčanog mišića kod mladih, a vakcinisanih, navodi da je među neželjenim efektima vakcine određeni broj potvrđenih slučajeva miokarditisa koji se povezuje sa vakcinacijom.

"To jeste nešto češće u mlađim uzrastima. To mora da se stavi u kontekst - to je još uvek rizik koji ni po težini ni po učestalosti ne može da se poredi sa rizikom same infekcije i zbog toga je i vakcina registrovana i preporučena i za decu i u svet, a kod nas od 12 godine za sada", ističe gost Beogradske hronike.

Ističe da je miokarditis najčešće prolazan.

"Zato kad uporedimo rizik svih komplikacija vakcine, pa i tog miokarditisa, koji je najčešće prolazan, mada svakako ne nešto što mi želimo da se dogodi da vidimo, to jeste neželjena reakcija, ali ne ostavlja trajne posledice. Kovid infekcija ne samo da može izazvati, takođe, miokarditis i to mnogo teži, nego može i druge organe da ugrozi. Tako da je odnos rizika vakcinisanog i nevekcinisanog deteta i kada uzmemo u obzir taj rizik - miokarditisa koji je mali, još uvek u korist vakcinacije", objašnjava Janković.

Kako do kolektivnog imuniteta

Na pitanje da li su nam vakcinisana deca neophodna kako bismo dostigli kolektivni imunitet, odgovara da se imunitet stiče na dva načina - vakcinacijom i preležanom bolešću.

"Suština je da, ako stičemo kolektivni imunitet tako što sve više osoba odraslih ili dece preleži bolest, onda plaćamo cenu time što jedan broj tih osoba, bilo dece ili odraslih, teže boluje ili, nažalost, čak i izgubi život. Tako da je nama cilj da što više steknemo imunitet vakcinacijom, a što manje prirodnom infekcijom zato što je vakcinacija bezbedniji način da se on stekne. Vakcinacija i postoji, čitava svrha, suština vakcinacije  je da steknemo imunitet koji se inače stiče posle preležane bolesti, a da ne moramo da preležimo bolest koja može da nas ugrozi", ocenjuje Janković. 

Na pitanje šta je potrebno da se uradi da vakcina protiv kovida uđe u kalendar obavezne vakcinacije za decu, odgovara da je to zakonsko pitanje.

"To je i zakonsko pitanje, postoji i pravilnik o obaveznoj imunizaciji, kalendar redovne imunizacije. Pre svega mi imamo i druge vakcine koje su preporučene, a nisu obavezne. Sa stanovišta mene kao imunologa i jedne i druge su svrsishodne. Ali ovo je zakonsko pitanje. To znači - mora prvo da uđe u zakon, pa u podzakonske akte, a to se naravno radi kada se u sveobuhvatnoj stručnoj i javnoj raspravi dođe do zaključka da je tako nešto na dobrobit budućih generacija. Za sada će ostati preporučena vakcina", ističe Janković.

"Mali procenat vakcinisane dece" 

Ističe da je po podacima kojima on raspolaže mali procenat dece vakcinisan. 

"Vakcinacija dece nije trivijalno pitanje, nije nešto drugorazrednog značaja i da to što vakcinacija odraslih i dece nije obavezna, ne znači da nije potrebna. To samo znači da ljudi treba da donesu odluku, u ovom slučaju roditelji, na osnovu informacija koje mi lekari dajemo i da to treba da činimo svakodnevno, sistematično, pravovremeno i, naravno, precizno i istinito", ističe Janković. 

"Zalažemo se da kovid propusnice važe 24 sata" 

Na pitanje da li sutra očekuje sednicu Kriznog štaba i da li će na njoj biti preporuke za proslavu Nove godine, odgovara da još uvek ne zna kada će sednica biti održana, ali da je očekuje uskoro.

"Nisam dobio još uvek obaveštenje, očekujemo je uskoro, takav je dogovor. A na toj sednici, između ostalog, naravno da ćemo razgovarati i o predstojećim događajima kao što su proslave, uključujući i Novu godinu. Lično, kao i svi lekari iz medicinskog dela Kriznog štaba i većina mojih kolega i koleginica, zalažem se da one važe 24 sata i da obuhvataju sve objekte, osim onih koje pokrivaju nasušne potrebe - hranu, lekove i gorivo", zaključio je Janković.