Читај ми!

У музеју у Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића”

Књижевно наследство дворске библиотеке деспота Ђурђа Бранковића, једне од најзачајнијих средњовековних библиотека у Србији, расуто је по свету. На изложби „Рукописна средњовековна баштина Бранковића” у музеју у Смедереву представљене су реплике и принтови најзначајнијих рукописа те династије.

Деспот Ђурађ Бранковић, као један од најобразованијих српских владара, брижљиво је сакупљао и чувао вредне рукописе у библиотеци у дворској капели у Малом граду Смедеревске тврђаве. У вековима након пада Смедерева 1459. године, рукописна баштина Бранковића однета је из Смедерева.

„Та библиотека је имала око стотину рукописа и штампаних књига, утврђено је сигурно да се 24 књиге рукописне и штампане из те библиотеке и 17 рукописа налазе у Србији, остале књиге су у расејању. Најлепши српски псалтир из 15. века веровали или не, зове се Минхенски псалтир,  налази се у Минхенској државној библиотеци, најлепша, највреднија књига је код наших комшија, Мађара, зове се Хроникум Пинктум”, каже Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерево.

У музеју су, између осталих, изложени најзначајнији рукописи династије Бранковић, представљени на дизајнираним принтовима, реплике Есфигменске повеље Зденке Живковић и реплике рукописа које је израдила Љупка Васиљев.

„Желели смо да самог деспота Ђурђа представимо онако како заслужује, као великог српског просветитеља који је умео да сачува наше писмо ћирилицу, који је имао бројне преводиоце на своме двору, који је у библиотеци преводио књиге са грчког и латинског”, истиче Татјана Гачпар, директорка Музеја у Смедереву.

Изложба у музеју је приређена поводом обележавања 570 година од најважнијег духовног догађаја у историји града, преноса моштију Светог Луке у Смедерево.

„Након што је пао Београд, Смедерево преузима улогу последње српске престонице и опет на основу овог схватања да је држави угроженој потребан свети заштитник, деспот Ђурађ, улаже велики напор да дође до моштију Светог Луке који је сматран у то време и раније, једном изузетно знаменитом хришћанском светињом", објашњава др Даница Поповић, научна саветница Балканолошког института САНУ.

Народна библиотека у Смедереву активно ради на формирању виртуелне библиотеке деспота Ђурђа Бранковића која би, уз сталну поставку у Музеју, допринела очувању споменика српске средњовековне историје створене на тлу данашњег Смедерева.