Читај ми!

Јагма за становима подигла и кирије, колико миграције због рата у Украјини утичу на цене

Од 24. фебруара до краја априла регистрована су 194 привредна друштва и 480 предузетника чији су оснивачи из Руске Федерације и осам привредних друштава и пет предузетника чији су оснивачи из Украјине. У исто време цене закупа станова повећане су од 30 до 40 процената, кажу у агенцијама за промет некретнина.

Олга Кузмина из Санкт Петербурга дошла је у Србију пре месец дана.

"Дошла сам у Београд да радим. Највећи проблем је било наћи стан на дуже време. Овде радим за руску компанију, имамо нашу амбасаду и овде нас је тренутно око 100 или нешто мање јер смо у једном процесу који је хаотичан", каже Кузмина.

У Београду, највише се траже станови на општинама Врачар, Стари град и Нови Београд, за који кажу да је нови пословни град.

Агент за некретнине Дијана Денчев истиче да се најчешће траже једноипособни или двоипособни станови пошто су у питању породице.

Закуподавци још не дижу цене старим закупцима, иако је то незахвална ситуација, саветници кажу да се не зна колико ће остати овде и да је боље држати сигурне клијенте.

Страни закупци гледају станове и у Нишу и у Новом Саду, није им битно седиште фирме, битно је само да нађу некретнину која им одговара.

"Закупци су у почетку почели да повећавају кирије када су схватили да постоји повећана тражња од стране страних држављана. Међутим схватили су и они да не могу да повећавају кирије, на крају треба да схватимо да је све ове људе и мука нека нагнала, а то је рат, да дођу у Србију. Тако да временом су схватили која је реалност и преко агенција за некретнине су почели да издају тим људима, за износе који су реални", наглашава Владимир Обрадовић, власник агенције за некретнине.

Неке светске корпорације као и ИТ компаније преместиле су своје запослене из Русије и Украјине у Србију.

"Укупно са породицама, близу 800 руских држављана је дошло преко нас у Србију. Тренутно смо у процесу легализације људи, што подразумева боравишне дозволе, радне дозволе, у томе имамо велику подршку Владе Републике Србије", каже Михајло Поштић, директор „Luxoft Srbija".

Регистрација за страна физичка и правна лица иста је као и за домаћа. Разлика је само у томе што страни грађани прилажу пасош као доказ о идентитету или оригинални извод који издаје матични регистар, ако је оснивач страно правно лице.