Читај ми!

Цене меса скачу, ко долива уље на ватру – чека се 10. фебруар

Цене хране на светском тржишту порасле су прошле године за више од 30 одсто и достигле највиши ниво у последњој деценији. На поскупљења су највише утицале житарице чији је род подбацио због суше. Због поскупљења основних животних намирница Влада Србије је крајем године најпре ограничила цену хлеба, а потом и брашна, шећера, уља, млека и свињског бута. Та Уредба истиче 10. фебруара, али у Влади најављују да ће продужити ограничење цена на још три месеца.

Из месеца у месец током 2021. цене хране и у свету и код нас су расле, а чини се да су потрошачи у Србији најосетљивији били на поскупљење уља и меса. Просечна цена уља била је 40 одсто виша, а месо је у продавницама достизало рекордне вредности.

Истовремено, фармери су упозоравали да цена живе ваге товљеника не прати раст цена сточне хране, као ни цене меса у малопродаји. Мирко Ђукић из Дубља узгојем свиња бави се последњих 18 година, а лане је смањио производњу.

"Ја сам са неких 100 крмача смањио на 80 пошто већину житарица, 90 посто, купујем. У задњих годину дана много су поскупеле. Инпути не прате цену товљеника. Цена товљеника се буквално на недељном нивоу мења и варира стално. Неких 7,8 дана ко има, ако успе да прода продао је, ако не успе следи пад и тако опет 10-15 дана. Јако је неизвесна производња сада", каже Мирко Ђукић, сточар из Дубља и председник Удружења крмачара.

Да терет поскупљења не би сносили само потрошачи, крајем године Влада је ограничила цене основних животних намирница. Најпре хлеба, а онда и шећера, брашна, уља, млека и свињског бута.

У ПКС кажу да је ова одлука допринела стабилизацији цена, али да то није трајно решење, поготово за проблеме у сточарству.

"Прво треба плаћати према квалитету. Друго треба разматрати проценат који трговци додају као марже. Треба размишљати о томе да се ураде паритети према цени хране за животиње. Примера ради један килограм живе ваге да буде колико седам килограма кукуруза колико је на берзи. Оно на чему треба радити је на генетици да имамо више прасади по леглу, да имамо већи број живорођених прасади кад причамо о свињском месу. То треба радити са фармерима, укрупњавати производњу", рекао је Ненад Будимовић, секретар за сточарство и прераду сточарских производа ПКС.

Министарство припрема и другу уредбу 

У ресорном министарству објашњавају да је на скок цене меса прошле године највише утицало поскупљење сировина, које су берзанска роба.

"Према подацима с којима располаже министарство, трговачке марже не да нису расле задњих 10 година, већ је забележан пад не само на локалном, већ на глобалном тржишту. Неоправдана је критика трговаца и трговниснких ланаца да они у ствари највише профитирају у том ланцу трговине од фарме до трпезе. Узрок ових инфлаторних притисака су превасходно рекордне цене сировина, житарица на берзама и рекордне цене енергената. То су инпути који су расли задњих годину, годину и по дана који су вршили те инфлаторне притиске и који су довели до повећане инфлације", објаснио је Јасмин Хоџић, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација.

Према предвиђањима НБС, инфлаторни притисци ће се наставити до септембра, па ће држава покушати да их ублажи.

Јасмин Хоџић каже да у Министарству већ припремамо другу уредбу.

"Суштински продужавамо постојећу. Када буде завршено дејство постојеће уредбе највероватније ће Влада донети нову уредбу која ће подразумевати ограничење цена ових пет основних животних намирница за период од наредних 90 дана", рекао је Хоџић.

Упркос критикама, одлука о ограничењу цена основних животних намирница је, кажу у ресорном министарству, била исправна, јер су стабилизоване цене и производа који се нису нашли на списку. Још важније је да није дошло до несташица и да је тржиште добро снабдевено.