Читај ми!

Дописница јавила дописницом да је говорница за говорницом вређала тренерку јер носи тренерку

Жене воле да им презимена звуче „мушки” а занимања „женски”. Разлог? Можда им је намера...

ДА УКИНУ ПАДЕЖЕ. Опет! „Чомић подржала апел да се заустави таблоидно извештавање”. „Женско” презиме је поново непроменљиво, уместо Чомић је требало написати Чомићева, али није...

... а без рода нема падежа!!!

„То смо чули од Чомић, пренећемо то Чомић, разговараћемо са Чомић...” као када би неко рекао „из Ниш”.

Једнога дана ћемо прочитати и да је „Чомић позвао Вучић”! Ко је кога позвао можемо само нагађати на основу познавања дневне политике.

Ако неко не жели да „мушком” презимену дода суфикс -ева јер подсећа на припадање, онда нека бар дода име, титулу или звање, на пример министарка Чомић.

***

Бесмислена је тежња за мушким обликом презимена у данашње време када се сматра да је политички некоректно за жену рећи да је наставник, професор или учитељ.

ДА (НЕ) БУДУ ОДЕЋА ЗА ТРЕНИНГ. У српском углавном постоје „женски” називи за занимања и звања. Када именицама мушког рода наставник и учитељ додамо суфикс -ица добијамо наставницу и учитељицу.

Понекад додајемо наставак -ка да бисмо добили професорку, а захваљујући суфиксу -киња настаје студенткиња.

Али у неким случајевима женски облик је већ резервисан за друга значења, тако да је позорница бина, дописница је поштанска карта, а говорница место с којег се држе говори.

Ако желимо да те женске облике допустимо у значењу жена позорник/дописник/говорник, морамо пазити да на позорницу не изађе позорница, тј. полицајка.

И жене су обазриве па не желе да буду слушалице, него слушатељке, мада је тај облик настао од именице слушатељ, која је чешћа у Хрватској, док је код нас уобичајено рећи слушалац.

Чак се чује и суткиња, именица направљена од облика судац, који није у употреби у српском језику.

Код нас је судија и мушкарац и жена, а пошто је то именица граматичког женског рода на „а”, нема разлога било шта мењати.

Додуше имамо судиницу, али, како каже проф. Милорад Телебак, „звучи некако бледо према ауторитативном судији”.

Пре би мушкарци требало да се љуте не само што су судије него су и бабице! Мада је то претежно женско занимање, могли би да траже да буду на пример бапци, па чак и дедице. Али не траже. Мада се ретко тиме баве, ипак су и мушкарци бабице.

Отпор изазивају облици као војникиња, мајорица, возачица, монтерка или омбудсманка, без обзира на коректну творбу.

А да ли је неко питао Марину Маљковић да ли жели да буде тренерка? Или можда тренерица?

ДА БУДУ МЕТЕОРОЛОШКИЊЕ. „Проблематични су они изрази који се завршавају са -шкиња, зато што настају од придева”, истакла је проф. Марина Николић у Јутарњем програму РТС-а.

А шта то значи?

У српском језику, именице не би требало да се граде тако што се придеву дода суфикс, па је метеоролошки + киња = метеоролошкиња проблематично.

Мада неке наше граматике то допуштају, а неке ТВ куће на томе инсистирају, наши водећи лингвисти (М. Николић, Р. Стијовић) с тим нису сагласни.

Наши суседи су нашли боље решење: мушком роду метеоролог додали су суфикс -иња и тако добили метеорологињу.

***

Не треба инсистирати на „женским” називима по сваку цену. Мушки род је понекад неутралан, тада се не односи ни на мушкарце ни на жене, већ служи да се њиме именује занимање.

број коментара 0 Пошаљи коментар