Читај ми!

Офлајн протести Иранаца, десетине мртвих за недељу дана и напад на Курде у Ираку

Иранске власти поручују да ће ограничавати приступ интернету све док улицама поново не завлада мир. Досад је у демонстрацијама које су покренуте након смрти Махсе Амини страдала најмање 41 особа. Председник Ирана Ебрахим Раиси поручује да безбедносне снаге морају одлучно да одговоре на протесте. У међувремену, Иранска револуционарна гарда напала је базе "курдских екстремиста" на северу Ирака.

Ирански председник Ебрахим Раиси рекао је да Техеран мора одлучно да одговори на протесте који су захватили земљу након што је у затвору преминула жена која је ухапшена од стране иранске полиције задужене за очување морала.

Државна телевизија објавила је у суботу да је најмање 41 особа убијена у нередима који су трајали недељу дана, званични подаци тек треба да буду објављени. Ухапшено је 1200 људи.

Државни медији су у суботу цитирали Раисија који је рекао да Иран мора "одлучно да се супротстави онима који се противе безбедности и  миру у земљи".

Раиси је разговарао телефоном са породицом припадника добровољачких снага Басиј, који је страдао током сузбијања немира у североисточном граду Мешхаду.

Председник је "нагласио неопходност да се направи разлика између протеста и ремећења јавног реда и безбедности а протесте назвао нередима", пренели су државни медији.

Смрт Махсе Амини 

Да подсетимо, протести су избили након што је преминула двадесетдвогодишња Махса Амини, четири дана након што су очевици оптужили полицајце да су је приликом хапшења претукли.

Међутим, полиција је негирала писања на друштвеним мрежама да је Амини претучена, уз образложење да јој је позлило док је чекала у реду са осталим притвореним женама.

Ухапшена је у Техерану, у који је дошла да посети родбину, због наводног непоштовања строгих правила у вези са ношењем хиџаба.

Полиција је саопштила да је Амини умрла од "изненадног" срчаног удара након што је приведена, а њена породица и групе за људска права захтевају хитну истрагу.

Истакнута улога жена на протестима

Током њене сахране на северозападу Ирана почели су и протести. Демонстранти желе веће личне слободе, мање строга правила облачења, а протестују и због економске ситуације која је све гора услед санкција.

Жене су током вишедневних протеста имале истакнуту улогу, скидале су хиџаб и спаљивале велове. Неки су и јавно исекли своју косу, позивајући на пад врховног вође ајатолаха Али Хамнеија.

Ово су највећи протести од 2019, када се протестовало због цена горица. Тада је убијено 1500 људи током гашења демонстрација - то је био најкрвавији сукоб у историји Исламске Републике.

У петак је одржано неколико скупова које је организовала држава, а војска је обећала да ће се супротставити "непријатељима" који стоје иза немира.

У суседном Ираку на десетине ирачких и иранских Курда окупило се испред седишта Уједињених нација у северном граду Ербила у суботу, носећи плакате са фотографијом Аминијеве, скандирајући "смрт диктатору", мислећи на Хамнеија.

Државна телевизија у Ирану оптужила је наоружане иранске дисиденте Курде да су умешании у немире, а Иранска револуционарна гарда је пуцала на базе курдске опозиционе групе у курдском региону на северу Ирака.

Прекид интернета

Најмање три пута ове недеље приступ интернету са мобилних телефона био је у прекиду у Ирану. Активисти сматрају да је то учињено како би се спречило ширење снимака насиља са протеста. 

NetBlocks је саопштио да је у суботу ограничен приступ скајпу, а претходно су се на удару нашли Инстаграм, Вацап и LinkedIn.

Сједињене Државе су предузеле кораке како би се одржала интернет конекција, направивши изизетке од санкција које су увеле Ирану. Техеран је навео да је тај потез у складу са непријатељском политиком Вашингтона.

Амнести интернешенел је навео а се демонстранти суочавају са "смртносним одговором безбедносних снага" и позвао на независну истрају Уједињених нација.

У ноћ 21. септембра, у акцији безбедносних снага преминуло је најмање 19 особа, укључујући и троје деце.

"Раст броја преминулих је узнемирујући показатељ суровости напада власти на људски живот у мраку који је настао гашењем интернета", наводи Амнести.