Читај ми!

Либија – лов на мигранте, сеча председничких кандидата

Либијска обалска стража, локалне милиције и кријумчари одговорни за "нестанак" око 9.000 миграната од почетка године. Слобода вредна 500 долара. Уједињене нације забринуте. Изборна комисија одбацила 25 од 98 председничких кандидатура. Међу политичке ергументе се угурали и "калашњикови".

Бодљикава жица на зидовима који опасују напуштену цементару и "калашњиковима" наоружани чувари окупљени око контејнера са натписом "Директорат за борбу против нелегалних миграција" - комплекс "Ел мабани" је тајни затвор за мигранте у Триполију, који контролише милиција названа Јавна безбедносна агенција.

Затвор је открио "Њујоркер", тражећи одговоре на питање о судбини хиљада миграната, који су напросто ишчезли када су, из разних делова Африке, стигли у Либију.

"Ел мабани", што у преводу са арапског значи "зграда", чини осам просторија у које је смештено око 1.500 миграната, који спавају на танким простиркама баченим по подовима, на које, у време оброка, чувари побацају храну.

Наоружани стражари их два пута дневно изводе у шетњу, током које им је забрањено да међусобно комуницираји, или гледају у небо. Ако то не поштују, туку их остацима каблова, пендрецима, моткама, пише Њујоркер.

За око 500 долара могу да купе слободу.

Јавна безбедносна агенција, бар званично, не постоји, па аналитичари ову милицију повезују са Обалском стражом, коју је опремила и увежбавала Европска унија.

У сложеном систему, Обалска стража је, суштински, претворена у организацију којој је задатак да саботира прелазак миграната преко Средоземног мора и да "ухваћене" преда милицијама.

Милиције их, затим, затварају у импрвизоване затворе. Међународне хуманитарне организације документовале су низ злочина које припадници милиција чине над мигрантима, укључујући мучење електрошоковима, силовање деце, прислини рад...

"Стварање пакла у Либији са идејом да се људи одврате од пута ка Европи", описао је овај систем Салах Маргани, некадашњи либијски министар правде.

Маргани је Њујоркеру рекао да је на стварање овог система до сада потрошено око 500 милиона долара, те да је крајњи циљ операције био да се слаба и разједињена Либија представи као кривац за овакво стање.

Њујоршки магазин је међу кривце за овакво стање уврстио и Фронтекс, европску агенцију за контролу граница, али је та организација одбација спекулације да има било какву директну сарадњу са либијским властима.

Истраживања немачког "Шпигла", АРД-а и француског "Либерасиона" показују, међутим, да је либијска Обалска стража у 20 случајева пресрела пловила која је претходно открио Фронтекс. Локације бродова су "капетанима" либијских бродова достављане помоћу "Ватсап".

Током првих седам месеци 2021. године либијска Обалска стража "ухватила" је око 15.000 миграната, али је свега око 6.000 смештено у прихватне центре, попут комплекса "Ел мамбани". Хуманитарци сматрају да су преостали мигранти "једноставно нестали" у замршеној мрежи милиција и кријумчара.

Предизборни хаос у Либији

"Нестанак" миграната тек је део проблема са којима се суочава Либија, месец дана пред прве директне председничке изборе, који су, без претерано јасног разлога, проглашени историјским.

Од 98 кандидата, који су се пријавили изборној комисији, 25 је одмах одбијено, укључујући и сина Моамера Гадафија, Сејфа ал Ислама и шефа прелазне владе Абдула Хамида Дбеибу.

Либијска агенција Ихлас јавила је да Дбеиба одбијен на захтев противкандидата Фатија Башаге, некадашњег министра унутрашњих послова, који је своје везе искористио како би учврстио утицај на западу земље.

Уз слоган "Окончаћемо време патње, суза и крви", Башага се директно супротставља кандидатима са истока Либије, попут самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара и Гадафијевог сина Сејфа ал Ислама, чија је кандидатура одбачена прошле недеље.

Покушај Сејфа ал Ислама да уложи жалбу на одлуку изборне комисије спречила је локална милиција, која је неколико сати под опсадом држала зграду суда у Себхи.

Наоружани одметници, како су их назвале локалне власти, неколико часова су држали на нишану службенике суда у Сабхи, таман колико је било довољно да отерају адвоката који је покушао да уложи жалбу Сејфа ал Ислама на одлуку изборне комисије да одбаци његову кандидатуру за председничке изборе 24. децембра.

До сада, кандидатуре за председничке изборе поднело је 98 особа, саопштила је изборна комисија, од чега 73 у Триполију, 12 у Бенгазију и 13 у Себхи. Изборна комисија одбација је 25 кандидатура.

Први директни председнички избори у Либији и први избори уопште од 2014. године, када је међународна заједница покушала да гласањем састави земљу изломљену последицама грађанског рата и интервенцијом НАТО-а, најављени су упркос јасним показатељима да ће супротстављене стране тешко прихватити ауторитет човека који буде изабран на највишу функцију у разореној, али нафтом богатој држави.