Читај ми!

Државни удар у Судану – троје погинулих и 80 повређених у уличним протестима

Три особе су погинуле, а 80 их је повређено у протестима у престоници Судана, Картуму, пошто је војска преотела власт од прелaзне владе те земље. УН, САД, Британија, Афричка унија и Арапска лига позивају на хитно ослобађање чланова суданске владе.

Суданска војска је преузела власт у државном удару, ухапсивши чланове транзиционог колективног органа који је требало да води земљу ка демократији након смене председника Омара ел Башира пре две године.

Судански лекарски комитет саопштио је на Фејсбуку да су три особе убијене када су се окупљени на простестима сукобили са војском. Како се додаје, повређено је најмање 80 људи.

Специјални изасланик УН-а за Судан рекао је да и даље горе барикаде у Картуму и да се повремено чују пуцњи, "тако да постоји ризик о наставка насиља или сукоба" током ноћи. 

Раније данас, генерал Абдел Фатах ел Бурхан, председник Колективног органа, који је делио власт између војске и цивила, рекао је да је то тело распуштено и да је проглашено ванредно стање.

Премијер Абдала Хамдок приведен је и одведен на непознату локацију након одбијања да подржи војно преузимање власти, саопштило је тамошње Министарство информисања које је, очигледно, било под контролом Хамдокових присталица.

Министарство је Бурханово саопштење назвало војним ударом, додавши да су десетине хиљада људи који се противе државном удару, изашле на улице да би се потом зачула пуцњава у близини војног штаба у Картуму.

"То што војска ради је издаја суданског народа. Грађани су дужни да изађу на улице и блокирају све путеве како би спречили кретање војних снага. Морамо да се ујединимо ради истине", каже један од учесника демонстрација.  

И главна суданска опозициона коалиција позвала је на грађанску непослушност и протесте широм земље.

Савез снага слободе и промена захтевао је да прелазни војни савет одступи, да се врати власт цивилној влади и да се ослободе ухапшени званичници. 

Бела кућа позвала је на тренутно ослобађање чланова суданске владе, док је британски Форин офис поручио да је државни удар у Судану "неприхватљива издаја" суданског народа.

Бајденова администрација највила је суспензију 700 милиона долара хитне помоћи Судану. 

Портпарол Стејт департмента Нед Прајс рекао је да је пун износ пакета помоћи стављен на "паузу" у очекивању прегледа развоја догађаја у Картуму. Новац, који је представљао директну финансијску подршку, био је намењен као помоћ у преласку на потпуно цивилну власт.

Француски председник Емануел Макрон и Европска унија траже хитан повратак на демократски колосек.

"Демократски Судан, са легитимно изабраном цивилном владом која обезбеђује мир, слободу и правду за судански народ, најбоља је гаранција дугорочне стабилности земље и ширег региона. Високи представник ЕУ позива све кључне учеснике у том процесу да се врате на пут транзиције", нагласила је портпаролка Европске комисије Набила Масрали. 

"Осуђујем војни удар који је у току у Судану. Премијер Хамдок и сви остали званичници морају бити ослобођени одмах. Мора постојати пуно поштовање Устава и тешко стечене политичке транзиције. Уједињене нације ће наставити да буду уз народ Судана", написао је генерални секретар УН-а Антонио Гутерес на Твитеру

И Афричка унија и Арапска лига изразиле су забринутост због ситуације у земљи.

"Судански политички лидери треба да буду ослобођени, навео је у саопштењу председник Комисије Афричке уније Муса Факи Махамат.

Упад на државну телевизију и хапшење запослених

Са друге стране, у граду Омдурману, демонстранти су блокирали улице и узвивиквали слогане у знак подршке цивилној власти.

Војне снаге упале су у радио-телевизију у том граду и ухапсиле запослене, тврди Министарство информисања на својој Фејсбук страници.

Хамдок је економиста и бивши високи званичник УН, именован за технократског премијера 2019. Борио се да одржи транзицију усред подела између војске и цивила и притисака дубоке економске кризе, наглашава британска агенција.

Судан се налази на ивици сукоба откако је прошлог месеца пропали државни удар изазвао међусобне оптужбе војних и цивилних група које би требало да деле власт након смене Башира.

Тридесетогодишња владавина Башира је окончана 2019. године након вишемесечних уличних протеста. Након његове смене постигнут је договор да Судан изађе из изолације и да се избори одрже до краја 2023. године.