Читај ми!

У Бундестагу као у учионици: Либерали неће да седе поред десничара

Неочекивани део преговора о новој Влади Немачке могао би да буде распоред седења у парламенту. Наиме, Либерали не желе опет да седе поред десничарске АфД, већ би тамо да гурну Демохришћане.

"Учитељице, нећу да седим поред ње(га)"! Таквих вапаја се сви сећамо из основне школе. Но, када се о распореду седења не споре клинци него посланици Бундестага, онда све има бизарну ноту.

Ђак поред којег нико неће зове се Алтернатива за Немачку (АфД), десничарска странка око које су остале партије годинама граде неку врсту санитарног кордона, искључујући сваку могућност сарадње са њима. Радикалној струји у АфД то је потаман, још јашу на причи да су једина антисистемска партија, а да су сви други део естаблишмента.

Након избора крајем септембра у новом сазиву Бундестага биће 735 посланика, што је рекорд. Због компликованог изборног система, немачки парламент расте и расте, те је, после кинеског Народног конгреса, највећа скупштина света.

Колико је познато, у Кини се нико не буни због распореда седења већ се сви сложно окупе једном у пет година да подрже мудро руководство у Пекингу.

У Немачкој, пак, Либерали више не желе да седе поред посланика АфД. То место им је допало јер су посланички клубови у Бундестагу подељени отприлике према партијском континууму. На левом крилу је Левица, па редом иду Социјалдемократе, Зелени, Демохришћани, Либерали и АфД.

Добацују, а то није лепо

"То није било лепо искуство", јада се посланик Либерала Франк Зита када прича о седењу поред гласних колега из АфД. Каже, кад год се у парламенту говори о избеглицама или вакцинацији, колеге здесна дижу џеву, добацују ужасне ствари. Али, није то једини разлог што би Либерали хтели ка средини.

"Верујемо да распоред седења покрива класичну шему лево-десно, дакле од више социјалистичких партија до веома, веома конзервативних. Ми се сврставамо у партију центра, либералну, дакле пре у средини парламента", каже Зита.

У преводу, Либерали би да се мењају са Демохришћанима, то јест да њих гурну удесно. Тако би се усред пленарне сале практично спојили посланички клубови жутих Либерала, Зелених и црвених Социјалдемократа - три партије које преговарају о идућој владајућој коалицији, од милоште прозване семафором, због страначких боја.

Наравно да се то не допада Демохришћанима који су доживели историјски фијаско на изборима, следи им лом у странци, па доживљавају као понижење то што би Либерали још да им узму столице.

"Мислим да промена распореда седења није неопходна", каже посланик Демохришћана Патрик Шнајдер.

"Није у реду да семафор коалиција заузме проминентна места усред пленума, а опозицију гурне у ћошак. Зато одлучно одбијамо намере Либерала."

Незгодно место на десници

Када се нови сазив Бундестага кроз две седмице (26. октобар) први пут окупи под куполом зграде Рајхстага, седеће се онако како се седело до сада.

Међутим, ако се Социјалдемократе, Зелени и Либерали договоре о наредној коалицији, врло је могуће да ће уважити предлог ових потоњих да се промени распоред.

За то је потребна проста већина гласова у Савету старешина (који чине председник и потпредседници парламента, те још посланика по снази сваке странке), или у пленуму.

"И Социјалдемократе имају интерес да гурну Демохришћане ка десном крилу. Јер близина АфД зна да буде токсична", каже политиколог Албрехт фон Луке.

"АфД је странка која доводи оне који седе поред у искушење да се снажно суоче са њима. А то би био прави проблем за Демохришћане, који полажу на дистанцу од АфД."