Од Техерана до Драча, заборављени шпијунски трилер

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин ел Калк је за неколико деценија и уз силне контроверзе прошла пут од окоснице Исламске револуције у Ирану до изгнанства у Албанији. Албанске власти огласиле су аларм после сумњивих активности неколицине Иранаца, наводних припадника Револуционарне гарде, који су наводно планирали напад на њихову седиште у Драчу. МеК је, како тврде Американци, био једна од главних тачака раздора у самом врху администрације Доналда Трампа.

Осуђени на живот у егзилу јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници организације Муџахедин ел Калк, после неславне епизоде у Ираку, уточиште су потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто је претходна албанска влада сматрала да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Организација Муџахедин ел Калк, или МеК како је на Западу зову, претходно је морала бити избрисана са листе терористичких организација, на којој се нашла у праскозорје исламске револуције у Ирану, због умешаности у убиство шесторице Американаца, од којих су тројица били официри Војске САД.

Седам година касније, албанска полиција објавила је да је предупредила терористички напад иранских обавештајаца на комплекс код Драча, који припада дисидентима из Муџахедин ел Калка, као и да су у целу операцију умешани и турски криминалци.

Полиција у Тирани је објавила и да је пре неколико месеци, накратко, испитивала главног иранског оперативца, али да је пуштен због недостатка доказа. Пре неколико година, ухапшен је и турски криминалац, који је некако умакао из кућног притвора.

После таласа информација, које су албанске власти поделиле са остатком света протеклих дана, ипак остаје нејасно да ли је ико ухапшен у полицијским акцијама, као и то колико су заиста далеко одмакле припреме за тај напад.

Долазак у Албанију

Неколико ствари је, међутим, прилично јасно. Око 3.000 Иранаца, који су на врховима бајонета изнели терет Исламске револуције, у Драч су стигли када је постало извесно да ирански дисиденти неће преживети растући ирански утицај у Ираку.

Најмање 140 припадника те организације убијено је у бази Ашраф у Ираку и околини, где су се сместили пошто су, после протеривања из Ирана, склопили савез са Садамом Хусеином и покренули серију напада на иранске снаге. У тим нападима је, током безмало две деценије, убијено око 12.000 Иранаца, а припадници организације Муџахедин ел Калк број жртава процењују на чак 50.000.

Осим за тероризам, Техеран их терети и за отворену издају. Државна агенција Фарс, позивајући се на извештаје Федералног истражног бироа, објавила је да је огранак те организације у Сан Дијегу поздравио посаду америчке крстарице Винсенс, која је 1988. године оборила ирански "ербас" у којем се налазило 290 особа, укључујући и 65 деце. Американци су тврдили да је посада крстарице идентификовала путнички авион као надолазећи Ф-14 иранског ратног ваздухопловства.

Подружница МеК-а у Сан Дијегу је, будући да су службеници Еф-Би-Аја помно пратили све иранске емигранте, прилично одушевљено поздравила овај догађај, сматрајући да ће новонастала криза додатно разорити односе двеју држава, што ће им, у сваком случају, бити од користи.

Од терориста до савезника САД

Доласком Американаца у Ирак 2003. године, МеК се нашао у прилично лошој ситуацији, јер је та организација већ годинама била на листи терористичких организација, а током америчке инвазије била је означена и као "непријатељска".

У закулисним преговорима, Американци и челници МеК-а постигли су договор о прекиду ватре, а цела организација је разоружана и суштински остављена забораву у бази коју им је раније доделио Садам Хусеин.

Растући ирански утицај у том делу Ирака резултирао је бројним нападима и егзекуцијама припадника МеК-а, па су, суочени са вероватним истребљењем, помоћ затражили од Американаца, пре свега од неоконзервативаца, који су у својој визији будућности Ирана, управо ову организацију видели као основ нових власти.

Упркос противљењу тадашње државне секретарке Кондолизе Рајс, која је била против сарадње са организацијом коју САД сматра терористичком, Доналд Рамсфелд и Дик Чејни су их видели као сјајно оружје за борбу против Ирана, па је Рамсфелд, како наводе извештаји из тог времена, изговорио чувену реченицу: "Момци прво иду у Багдад па онда у Техеран".

Да би ствар била још конфузнија, млађи Џорџ Буш је, представљајући разлоге за инвазију Ирака 2003. године, у неколико наврата помињао МеК као један од кључних доказа сарадње режима Садама Хусеина са терористима.

Истовремено, у многим закулисним радњама, Бушова администрација одбијала је понуде Техерана да размени неколико припадника Ал Каиде, укључујући и рођаке Осаме бин Ладена, за исто толико припадника Муџахедин ел Калка.

Како би уклонили резерве скептика, администрација Барака Обаме је на готово волшебан начин уклонила МеК са листе терористичких организација 2012. године. Ова операција је смишљена како би се пронашао нови домаћин за потенцијалне савезнике, јер је после серије убистава у Ираку постало кристално јасно да припадници МеК-а у Ираку једноставно не могу да преживе.

Данијел Бенџамин, који је у време када је МеК брисан са листе терористичких организација био високи званичник Стејт департмента, рекао је да је такав потез подржао из чисто хуманитарних разлога, јер је постајала реална опасност да сви припадници Муџахедин ел Калка буду побијени у Ираку.

Бивши амерички обавештајци, суштински, ову групу сматрају бизарном и бруталном, а МеК је наводно био и један од кључних фактора у раздору између државног секретара Мајка Помпеа и сада већ бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона. Наиме, Помпео ни по коју цену није желео да администрацију везује са организацијом тек избрисаном са листе терористичких организација.

"Да будемо јасни око овог питања. Амбасадор Болтон је говорио на њиховим скуповима, председник Трамп и ја нисмо", објаснио је Помпео.

Међу лобистима који су били плаћени да подржавају Муџахедин ел Хак били су Џон Макејн, Руди Ђулијани и Њут Гингрич. Рачуна се да је за своје наступе у корист ове организације само Џон Болтон наплатио око 180.000 долара, од тога 40.000 за појављивање на годишњем скупу Муџахедин ел Калка у Паризу пре две године.

Стицајем чудних околности, неких 3.000 иранских дисидената марксистичко-исламистичке идеологије нашло се надомак Драча у Албанији.

После епизоде у Ираку, Американци су им потражили ново станиште, што су власти у Тирани, на чијем се челу налазио Саљи Бериша, виделе као озбиљну шансу да се додатно приближе Вашингтону, па су пристали да 300 припадника МеК-а насели у тој држави. Опозиција је подржала овакав потез, а неколико година касније њихов број је, у сагласности са владом Едија Раме, достигао три хиљаде.

Недалеко од Драча, уз здушну финансијску помоћ иранске емиграције, изградили су прави комплекс, који власти у Техерану виде као један од главних центара антииранске пропаганде у свету.

Албанске власти тврде да је надзирање премашило границе толеранције, па су изненада објавили да је неколико припадника иранских паравојних формација планирало нападе на Муџахедин ел Калк. Ирански обавештајци су се, наводно, повезали са турском мафијом и уз помоћ неколицине бивших припадника Муџахедин ел Калка прикупљали информације о активностима дисидената у Албанији.

Полиција је навела да је покушај напада спречен у марту, али је остало нејасно да ли је током полицијске акције било ухапшених. Годину дана раније, Рамина влада протерала је иранског амбасадора и још једну особу, објашњавајући тај потез намером да угрозе стабилност Албаније.

Од рецолуционара до издајника

Прича о овој организацији је готово невероватна. Раме уз раме са остатком револуционарног покрета, као исламистичко-марксистичка милиција збацили су власти у Ирану шаха Резу Пахлавија, али су се касније докачили са челницима исламске револуције и постали смртни непријатељи.

Током рушења шаховог режима, важили су за непоколебљиве борце који улазили у готово самоубилачке акције против снага безбедности и редовно нападали представништва западних компанија. Наводно, организација Муџахедин ел Калк сноси одговорност за смрт најмање шест Американаца у Ирану. Позната је и по песми у којој се непрестано понављају "смрт и уништење" Америке.

Хомеини их је, одмах по повратку из егзила, означио као опасне, јер су окупљали регруте из средњег сталежа и били прилично популарни међу локалним интелектуалцима и студентима исламистике.

Муџахедин ел Калк је до тачке са које нема повратка доспео после серије експлозија аутомобила бомби у којима је 1981. године страдало више од 70 иранских званичника, укључујући тек изабраног председника Ирана Мухамеда али Раџала и премијера Мухамеда Џавада Бахонара.

Хомеинијева тајна полиције је починиоца убиства иденификовала као припадника Муџахедина ел Калка. Контранапад присталица власти у Техерану био је страшан, па су преживели једва успели да се домогну Ирака, где им је уточиште пружио Садам Хусеин.

У наредних двадесет година организовали су серију напада на иранске власти, а Садаму Хусеину су помагали приликом обрачуна са локалним ривалима.

У ирачко-иранском рату учествовали су на страни Ирачана, због чега су остали без озбиљне подршке у Ирану и били осуђени на живот у егзилу.

Аналитичари наводе да се ова организација, како су године у егзилу пролазиле под притиском и претњи из Техерана, полако претварала у култ.

Лидер организације, Масуд Раџави није виђен још од 2013. године, па западне обавештајне службе закључују да је мртав. У међувремену, кључна личност покрета постала је његова супруга Мерјам Раџави, која је успела да у западној Европи и Америци добије подршку десничара, решених да кад-тад нападну Иран.

Некадашњи амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле године, док је још био у милости Доналда Трампа, навео да види Муџахедин ел Калк на челу Ирана пре истека 2019. године.

Мерјам Раџави је до статуса звезде у неоконзервативним круговима у САД дошла пошто је стихове из раније наведене песме о Америци заменила одлучношћу да у Ирану одбрани људска права и одрекла се насиља.

Наводно су били одговорни за нападе на кључне особе у иранском нуклеарном програму. Од 2007. до 2012. изведено је седам таквих напада, а амерички медији тврдили су да су их организовали израелски обавештајци, док су их обављали припадници Муџахедин ел Калка. Организације је одбијала сваку везу са тим акцијама.

Истрага у Албанији

Тезу о умешаности турског подземља и иранских обавештајаца у наводном планирању напада на комплекс код Драча, албанска полиција заснива на материјалу који су прикупили о извесном Ервину Араму, аустријском држављанину, кога су пре неколико месеци испитали на аеродрому у Тирани.

У даљем наставку ове саге, операцијом је руководио припадник Куда, снага републиканске гарде, који је врбовао припаднике Муџахедин ел Калка како би му преносили информације о развоју ситуације у Драчу.

Турски део ове афере чине двојица значајних турских мафијаша, који се баве шверцом дроге. Њихов директан интерес да учествују у оваквој операцији, међутим, није у потпуности разјашњен.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 30. окт 2019, 01:05) - anonymous [нерегистровани]

Zanimljiv tekst

Nisu pripadnici Mudzahedin el Kalk izbegli u Albaniju, oni su tu ciljano naseljeni. Znas se i ko je finansirao izgradnju citavih stambenih objekata samo za njih, zna se i ko ih kontrolise i kome odgovaraju, sve se zna. Ta organizacija je dugo prisutna u Albaniji, ali se na Balkanu pa i samoj Albaniji o njoj veoma malo zna, valjda sto se i sama ta organizacija bavi iskljucivo pitanjima vezano za Iran i ne pojavljuju se u javnosti niti se petljaju u nasa balkanska posla.
Iako nije za poredjenje, zanimljivo da su isti oni koji su doveli El Mudzahedin organizaciju na Balkan, doveli su i Mudzahedin el Kalk na ove prostore...I posle se oni kobajagi bore protiv terorizma...

(уторак, 29. окт 2019, 08:26) - anonymous [нерегистровани]

Materijal je više nego interesantan

A zaključci do kojih se može stići su čak i zanimljiviji, mada ne i toliko iznenađujući.