Читај ми!

Због бежања са часова сачекао их друштвено користан рад – Тодор и Огњен добили праву лекцију

Друштвено користан рад је нова пракса у нашим школама. У Гимназији "Патријарх Павле" Огњен и Тодор су тако избегли укор наставничког већа.

Огњен и Тодор, ученици другог разреда Гимназије "Патријарх Павле" на Видиковцу, засадили су дрво. Додуше, не баш својевољно.

Сачекао их је друштвено користан рад као прилика да поправе смањене оцене из владања због бежања са часова. Кажу да такав рад није нимало лак, али да су много тога научили. Признају и сами да је још дуг пут до тога да постану примерни ученици, али да су сада сигурно један велики корак ближе.

"Подстакло нас је да више не добијамо те неоправдане, стварно мислим да више не би имало смисла да упадамо у овакве проблеме и да на овакав начин правдамо часове, али смо задовољни са искуством. Свиђа ми се цео тај систем друштвено корисног рада. Добар је за сву децу и мислим да свако то треба да искуси, али се ипак надам да више нећу бити део тога", наводи Тодор Шолајић.

"Ја и након тог сађења дрвећа гледам да не идем на друштвено користан рад због неког прекршаја, него и овако због себе, због школе. Мислим да је лепо када радимо нешто тако и нешто доприносимо нашим радом природи и целој околини", поручује Огњен Мијушковић.

Наставници школе сматрају да је овакав начин идеална прилика да се исправе грешке, али и изгради личност на прави начин.

"Ми посебно стављамо акценат на то, а сигурна сам да то раде и у другим школама, на личност ученика. Друштвено користан рад не треба да буде прилика да се ученик осуди, као да је неки осуђеник, па треба да окаје грехе, апсолутно не. Друштвено користан рад треба да буде прилика да се покаже да можеш нешто и на други начин. То оснажи ученика и он се осећа лепо", наводи Симонида Вукобрат, психолог школе.

Стручњаци кажу да рад, а нарочито физички, генерално повољно утиче на стање духа и тела. Руке су болеле, кажу Тодор и Огњен, али је задовољство након рада било много битније.

"Они буквално желе да помогну школи како би исправили ту своју грешку. Мислим да је ово супер ствар и чак неки ученици који нису ништа урадили се добровољно прикључују том друштвено корисном раду зато што мисле да је то исправно", наглашава Милош Мрдаковић, председник Ученичког парламента.

Остаје нада да Тодор и Огњен своје грешке неће поновити, али и да ово дрво неће бити последње које су засадили у животу, зато што су ову школску казну добро разумели.