Читај ми!

И један шамар је насиље – како охрабрити жене да пријаве насилнике

Седамнаест жена је убијено у породичном и партнерском насиљу од почетка године у Србији. Иако статистика говори да је друштво спремно да препозна тај проблем, стручњаци тврде да је, уз кривичну одговорност, неопходан и рад са насилницима како би променили понашање.

На Међународни дан борбе против насиља над женама, Вања Мацановић из Аутономног женског центра за РТС каже да се годишње пријави око 28 хиљада случајева насиља, да се у 19 хиљада изрекну хитне полицијске мере, а у око 18 хиљада те хитне мере суд продужи.

"Када погледамо статистику од тужилаштва и суда, у пет до седам хиљада случајева од свих тих буде поднета кривична пријава и води се истрага, а судски епилог добије неких три до четири хиљаде случајева", каже Мацановићева.

На питање да ли се мења статистика која је дуго показивала да жене трпе насиље пре него шта га пријаве, неретко, годинама, Мацановићева истиче за РТС да се то не мења.

"Дефинитивно је то нешто што показују сви случајеви, оволики број пријава насиља који постоји са судским епилогом. Оно што ми не видимо су жене које доживе једном насиље и које напусте своје насилнике. Видимо оне које из разних разлога не препознају шамар као облик физичког насиља. То се често дешава", објашњава.

Говорећи о психолошком и сексуалном злостављању жена, Мацановићева каже да се то дешава "у пакету".

"Оно што се не разуме је да насилници примењују физичко насиље када не могу да исконтролишу жртву, онда примењују физичко насиље да би жртву вратили под своје окриље – како су замислили", додаје.

Наводи да је сексуално насиље, такође, распрострањено. "Најмање се препознаје када је реч о насиљу у породици, јер стално је присутно: присиљавање на сексуалне односе, да жене остану у другом стању, да врше абортусе", објашњава Мацановићева.

Који су проблеми сигурних кућа

Истиче да је проблем сигурних кућа у Србији то што су њихове адресе јавно доступне. "Имали смо раније случајеве да су насилници улазили или били испред сигурних кућа, убиство након што је жена изашла из сигурне куће, буквално на тај дан. Суочавамо се ту са озбиљним проблемима. То је питање и државе и локалних заједница", каже Мацановићева.

Према њеним речима, проблем је и што за жене не постоји подршка након што изађу из сигурних кућа, као и то што уопште и не оду у сигурну кућу, у смислу социјалног становања.

"Ту је велика одговорност на локалним самоуправама зато што нису обезбедиле ту врсту станова. Један или два стана у мањој локалној самоуправи би много значио жени која трпи насиље", додаје.

Вања Мацановић објашњава да жене не одлазе и зато што знају да, уколико напусте насилника са децом, он неће плаћати алиментацију.

"Доћи ће до тога да неће моћи да издржавају децу и себе", закључује Вања Мацановић из Аутономног женског центра.