Читај ми!

Изводили су га на стрељане, па му поклонили живот - данас столетни Живко из Мојсиња слави рођендан

У Мојсињу је одржана посебна свечаност, прослава рођендана најстаријем житељу стогодишњаку. Свечаност није само због животног века, већ због онога што је Живко Спасојевић урадио за село.

Живко Спасојевић је рођен у Мојсињу 13. јуна 1921. године, као треће дете, а прво које је преживело. Живкова ћерка Лена каже да се тајна дуговечности крије можда у имену.

"Да би он остао да живи дали су му име Живко", каже ћерка Лена Јовановић.

"Иако сам извођен на стрељање 41. године, казнена експедиција ми је опростила живот", сећа се Живко.

Након рата посветио се унапређењу и развоју села, предводећи га седам деценија.

"Од 82. до 89. Мојсиње је било прво село можда у Србији, које је од 220 домаћинстава имало двеста телефона, које је имало десет километара асфалтних путева, који су данас, нажалост, рупе", прича Милош Ђоковић, председник Удружења пензионера Мојсиње.

Лични интерес увек подређен општем

"Није себи ништа направио, нити је за себе шта урадио, ништа", истиче Јелица Спасојевић.

И Видосав Милошевић каже да је Живко радио само за село. "Себи није једну кашику, нешто узео", потврђује Милошевић.

Живко Спасојевић је као председник Месне заједнице свих седамдесет година волонтирао. А без надокнаде је обављао и остале функције у општини.

Данас живи од пољопривредне пензије, а потомство подучава да лични интерес увек треба да буде подређен општем.

"Можда је мало омладина отишла са животом у крајност. Морал је мало изгубљен. Можда власт треба мало, кад се тиче морала да поведе рачуна. Иначе, раније кад сам био омладинац, нисам смео да стегнем девојку у руку, а сад се два-три пута удаје за годину дана", замерке су стогодишњака из Мојсиње.

Слогом је село напредовало, каже Живко, који је имао до краја мандата подршку суграђана. Док је био на власти успео је да спаси двадесет мештана од политичких прогона.

Зато је, каже, и дочекао век, али и уз децу шесторо праунучади и толико и чукунучади.