Читај ми!

ЕУ: Инвестициони план за Западни Балкан вредан je 30 милијарди евра

Лидери Европске уније и Западног Балкана одржали су у Бриселу четворосатну дискусију о изазовима актуелне геостратешке ситуације и начинима даљег јачања односа ЕУ и Западног Балкана, објављено је у Европском савету и наведено да ће Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан обезбедити до 30 милијарди евра инвестиција за помоћ региону.

Након што је отказана конференција за медије председника Европског савета Шарла Мишела, председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и француског председника Емануела Макрона, која је требало да буде посвећена Западном Балкану, високи ЕУ званичник је поручио да је на састанку "јасно и недвосмислено поновљена европска перспектива Западног Балкана и будућност региона у Европској унији".

Он је новинарима у Бриселу пренео позицију Европског савета о томе да је "рат у Украјини ставио проширење ЕУ у фокус" и објаснио да то значи напредак у приступном процесу кроз реформе, јачање интеграција, али и решавање билатералних и региналних спорова попут нормализације односа Београда и Приштине и унутрашње политичке кризе у БиХ.

"То такође значи да приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом треба да почну без одлагања, што је апсолутни приоритет, као и решавање билатералних питања између Бугарске и Северне Македоније", додао је ЕУ званичник који је желео да остане анониман.

ЕУ званичник је додао да су на састанку у Бриселу лидери ЕУ и Западног Балкна разговарали о иницијативи формирања европске политичке заједнице као политичке платформе на којој би учесници могли да одржавају размену и координацију широм европског континента.

"ЕУ ће наставити да пружа подршку региону, укључујући и да му помогне да се суочи са изазовима који произилазе из рата у Украјини, на пример повезујући их са иницијативама ЕУ за безбедност хране и енергије, подржавајући их у јачању сајбер безбедности, решавању хибридних претњи и дезинформација", поручено је из Европског савета.

Додаје се и да ће Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан обезбедити до 30 милијарди евра инвестиција за помоћ региону у економском опоравку и приближавању ЕУ, као и у реализацији пројеката који побољшавају повезаност и отпорност региона.

Високи ЕУ званичник закључује да су лидери ЕУ и Западног Балкaна на састанку у Бриселу изразили подршку народу Украјине и сложили се да наставе са редовним састанцима и ангажманом.

ЕУ лидери указали на важности нормализације односа Београда и Приштине

Лидери ЕУ 27 на самиту у Бриселу усвојили су закључке о Западном Балкану којима позивају на "убрзање процеса приступања", "унапређење постепене интеграције" ЕУ и региона, али и наглашавају важност напретка у нормализацији односа Београда и Приштине.

У закључцима усвојеним првог дана самита у Бриселу наводи се да Европски савет "потврђује хитност постизања опипљивог напретка у решавању отворених билатералних и регионалних спорова" на Западном Балкану, између осталог и "кроз дијалога Београда и Приштине, а у циљу "нормализације односа Србије и Косова".

Текст закључака понавља "недвосмислену подршку ЕУ перспективи чланства Западног Балкана", али и подсећа на значај реформи на Западном Балкану, првенствено у области владавине права, а посебно оних који се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.

Партнери из региона се позивају и да гарантују "права и једнак третман припадника мањина".

Европски савет позива на "брзо решавање преосталих отворених питања" у разговорима између Севрене Македоније и Бугарске, а у циљу покретања приступних преговора без даљих одлагања.

Наглашава се и "спремност Европског савета да одобри статус земље кандидата за БиХ" и у том циљу позива Европска комисија да представи извештај у примени 14 кључних приоритета постављених тој земљи.

БиХ се позива да примени обавезе из политичког договора постигнутог 12. јуна 2022. године у Бриселу, што би "земљи омогућило напредак на европском путу".

Након усвојених закључака о Западном Балкану и одобрених кандидатских стауса за Украјину и Молдавију, ЕУ лидери настављају вечеру у Бриселу на којој ће бити речи о даљој подршци Украјини у рату са Русијом, односима са Турском, а размениће се и мишљења о предлогу француског председника, Емануела Макрона, о формирању европске политичке заједнице.

Петак, други дан самита ЕУ, традиционално ће бити посвећен разговорима о Еврозони, а лидерима ЕУ ће се у Бриселу прикључити и председница Европске централне банке, Кристин Лагард и председавајући Еврогрупе, Паскал Донахју.