Читај ми!

Ефес против Реала у финалу Евролиге - може бити само један

Турски Анадолу Ефес и шпански Реал бориће се у Београду за трофеј намењен шампиону Европе. Василије Мицић донео је свом тиму треће узастопно финале, а Ефес брани трофеј освојен прошле године у Келну. Тренер Реала Пабло Ласо покушаће да освоји своју трећу титулу у елитном такмичењу, 11. у историји "краљевског" клуба. Велико финале Евролиге игра се у Штарк арени са почетком од 19.00 часова, а кретање резултата можете пратити на нашем порталу.

После предуге сезоне, праћене турбулентним околностима, Евролига је у дошла до завршног чина - Ефес и Реал бориће се у Београду за трофеј шампиона Европе.

Кредибилитет такмичења био је значајно пољуљан одлуком да се из Еролиге избаце руски тимови и да се сезона настави без њих, али и променом домаћина Завршног турнира, пошто је Београд готово у последњи моменат ускочио уместо Берлина, који није могао да гарантује навијаче на трибинама.

И поред свега, организатори су урадили одличан посао - квалитет кошарке је на врхунском нивоу, а фајнал-фор у престоници Србије превазишао је очекивања и пре финалног меча.

Мало је рећи да су две екипе заслужено у великом финалу. У утакмици где једна лопта може одлучити победника, фаворита нема. Као у сваком мечу за титулу, може пресудити један кош, изгубљена лопта или направљен фаул...

Обе екипе имају фантастичан нападачки потенцијал, али победника такмичења одлучиће боља тимска одбрана, већа концентрација и смиреност у кључним моментима. 

И Ефес и Реал приредили су спектакуларну кошарку у полуфиналним дуелима, уз свесрдну подршку ривала.

Ефес је у неизвесном мечу био бољи од Олимпијакоса, који је одиграо одличан меч на крилима велике подршке грчких навијача са трибина Штарк арене, али је на крају пресудила тројка Васе Мицића, најбољег стрелца Евролиге.

Ништа мање занимљиво није било ни у другом полуфиналу - Реал је у шпанском дербију надокнадио 13 поена минуса и у трилер завршници бацио на плећа моћну Барселону.

Фактор Мицић - Ефес спреман за одбрану титуле

Ефес је трећи пут заредом у финалу Евролиге, што довољно говори о квалитету и константности турског тима. Ергин Атаман већ годинама на окупу има окосницу екипе, која из сезоне у сезону игра све боље, а све под диригентском палицом Васе Мицића.

Српски репрезентативац прошле сезоне је био најбољи играч елитног такмичења (МВП), а ове је освојио трофеј "Алфонсо Форд" намењен најбољем стрелцу Евролиге.

И управо је Мицић у полуфиналном дуелу показао колико је битан за игру Ефеса и да је, без обзира на велики број квалитетних играча, човек одлуке за турски тим.

Сада већ пословично хладнокрван, Васа је узео лопту у своје руке у последњем нападу свог тима, држао је до последњих тренутака утакмице, а онда испалио тројку која је нежно прошла кроз обруч.

Наравно, није Мицић једино злато које Атаман има у ростеру - Шејн Ларкин је био најбољи стрелац екипе против Олимпијакоса, док је велики допринос победи дао и Илајџа Брајант, који је био готово безгрешан.

Данстон је одрадио значајан посао у одбрани и затворио Мустафу Фала, Плајс и Синглтон имали своје деонице, а азанимљиво је да су се само ова шесторица уписали у листу стрелаца против Пирејаца.

Атаман ће у финалу бити ускраћен за помоћ фантастичног Крунослава Симона, који је изузетно битан шраф у игри Ефеса и представља велику снагу екипе на обе стране терена.

"Пивари" нису добро почели сезону, али су из месеца у месец подизали форму, завршили лигашки део такмичења на шестом месту на табели, а онда у четвртфиналу против Олимпије показали да се ради о тиму на који озбиљно мора да се рачуна када се буду делили трофеји.

А до оног главног трофеја остао је још само један меч.

Ментална снага Реала - најбољи кад је најпотребније

Реал као Реал, многи су га отписивали током сезоне, али је чета Пабла Ласа храбро корачала ка завршници такмичења, упркос бројним проблемима са повредама и дисциплином.

Искусни Серхио Љуљ и Руди Фернандез су стубови тима, у којем значајну улогу имају Французи - Гершон Јабуселе, Венсан Појрије и Фабијен Козер.

И управо су ова тројица покренули Реал, који је у првом полувремену дуела са Барсом деловао изгубљено, па су сви већ видели репризу прошлогодишњег финала.

Међутим, Појрије је затворио свој рекет уз неколико атрактивних закуцавања, Јабуселе био најбољи стрелац екипе, док је Козер још једном показао да је џокер Пабла Ласа.

Искусни стручњак већ је два пута освајао титутлу првака Европе са Реалом, последњи пут управо у Београду 2018. године, када је свој one-man-show имао Лука Дончић.

Реал је лигашки део такмичења завршио на четвртом месту, а у четвртфиналу је почишћена екипа Макабија, што је био најбољи показатељ да се форма краљевског клуба налази у успону.

Ту форму и по ко зна који пут исказану менталну снагу играчи Реала мораће да покажу још једном, овога пута у великом финалу у којем ће се борити за 11. трофеј шампиона Европе у богатој историји клуба.

***

Реал и Ефес никада нису играли у утакмици за трофеј, али су у претходним годинама више пута били актери спектакуларних мечева.

О каквом се двобоју ради најбоље осликава четвртфинална серија из прошле сезоне, коју је Ефес на крају решио у своју корист 3:2, потврђујући предност домаћег терена.

Ове сезоне, свака екипа је победила на домаћем терену - Реал је био убедљив у Мадриду савладавши Ефес 82:69, док је у Истанбулу турски тим дошао до тесне победе 93:90, захваљујући Мицићу који је убацио 29 поена.

Полуфинални дуели оправдали су сва очекивања, па и пружили љубитељима кошарке много више од тога.

Нема разлога да не верујемо да ће финале бити једнако узбудљиво, а Београд, град кошарке, то свакако заслужује.