Ако оптимиста види полупуну, а песимиста полупразну чашу, онда ревносни статистичар види пуну мрежу фудбалске репрезентације која се враћа из Катара после групне фазе. У том „рибарењу" само нас је Костарика надмашила, чак се и Иран извукао иако је на првој утакмици примио шест комада, само гол мање од Костариканаца против Шпаније.

Кажемо да је анализа боља после проспаване ноћи, е па ова је онда двоструко боља јер смо у међувремену спавали двапут.

Разочарани смо, незадовољни, мислимо да смо морали више, боље, има нас који смо цинични, заједљиви, а понеко се и радује. Такорећи, уобичајено. Као у Јужној Африци пре дванаест и Русији пре четири године.

Али, шта нам говоре чињенице?

Испадање у групи је лош резултат

Да бирамо у ком „шеширу" бисмо да се нађемо код следећег извлачења да ли бисмо радије били са Немачком, Белгијом, Данском и Уругвајом или са Јапаном, Јужном Корејом, САД, Аустралијом и Мароком? Први деле нашу судбину, други су отишли корак даље, али јасно је у ком друштву желимо да будемо.

Ово првенство показало је да сви играју добар фудбал, нема изразитих фаворита, „слабих" група, престиж мора да се докаже на терену. Ни Немци не могу да кажу да су испали јер се нису трудили или су некога потценили (Јапан).

Други су били бољи или су имали мало више среће, али то је лепота фудбала. Могу да победе и аутсајдери, с тим што их на овом првенству стварно није било, ако не рачунамо домаћина.

Такође, не стоји ни аргумент да је резултат последица лошег рада у фудбалу и слабе домаће лиге, испале су или се нису ни квалификовале (Италија) репрезентације земаља код којих је све супротно.

Међу три најгоре смо екипе на првенству

Овај мит углавном се извлачи из статистике, гледајући број освојених бодова и примљених голова.

Тачно је, опет, да је само Костарика примила више (11) од тога седам на првој утакмици. Ми смо примили осам, више и од Катара и Канаде, јединих екипа без бодова на првенству.

Међутим, и пре првенства смо знали да нам је одбрана далеко најслабији део тима, а да имамо моћан напад. И то смо потврдили.

Нападачи су постигли највише голова у групи, ефикаснији од Србије су само Енглеска, Француска, Шпанија и Немачка, још пет тимова је дало по пет голова, по ефикасности смо у првој трећини на првенству. Притом су голове давали они од којих се то очекивало, Митровић (2) и Влаховић.

Нема изненађења ни у том сегменту, али има упозорења да док се то са одбраном не исправи не треба бити претерано амбициозан. 

Још један интересантан податак када су „најгори ђаци" у питању је да су и Србија и Костарика у једном тренутку у трећој утакмици имале резултат који их је водио даље, теоретски до титуле светског првака.

Што потврђује тезу да је ово било вероватно најуједначеније светско првенство од 1930. године и да бити међу најгорима није гаранција неквалитета. Да смо изједначили против Швајцарске, можда би из наше групе прошао Камерун (ако је примаран број датих голова), а то је било само питање једног гола у последњим минутима.

Слабо смо припремљени, играчи су без снаге

Да се играло само једно полувреме, прошли бисмо даље, говоре циници на друштвеним мрежама указујући да играчи нису имали снаге за више од 60 минута утакмице.

Ово првенство игра се усред сезоне када би сви требало да буду у топ форми и то је одговорност клубова за које играју, а не репрезентације. У клубовима тај проблем са кондицијом није примећен. 

Оно што јесте питање за стручни штаб је да ли је тактика постављена тако да се играчи пребрзо „потроше" играјући у високом ритму и по целом терену.

Што нас води ка следећем „миту".

Немамо тим (играче) за све позиције

Као што је раније речено, Србија кубури са одбраном, нема бекове у правом смислу те речи (око тога се слаже већина аналитичара, аутор само цитира), али има добар средњи ред и фантастичан напад. И то је, рекосмо, доказано и на овом такмичењу. Већина голова је примљена због грешака одбране које су се могле избећи, тачније речено морале су се избећи.

Насупрот томе су голови против Швајцарске који су мајсторство нападача и нема много играча на првенству који су за тако нешто способни, а било је доста покушаја.

Добра вест је да су, осим капитена Тадића, сви играчи у годинама да могу да изнесу још један циклус од четири године, а добро је и то што се наше предности и мане понашају предвидљиво.

Поправимо ли одбрану, имамо право на веће амбиције. У супротном, ово нам је мера. Сем ако нас „погледа Фортуна" ту и тамо или нам ВАР припомогне, као што никада није.

Треба нам бољи селектор

Могуће. Можда зато нисмо сачували предност над Камеруном и Швајцарском, можда би неко други то боље урадио. Под условом да је тај други уопште довео екипу у позицију да брани предност.

Драган Стојковић, статистички, има веома добре резултате. Од како је преузео репрезентацију у марту 2021. на 23 утакмице победио је на 13 уз пет нерешених и изгубљених, нажалост на овом турниру је највише покварио статистику.

Такође, квалификације за СП и такмичење у Лиги нација завршио је као први у групи.

Можда је континуитет (поред одбране) оно што нам недостаје да направимо корак даље на великим такмичењима.

Ако је било примедби на тактику и стратегију током утакмица, готово да их није било на рачун селекције. Играли су најбољи које имамо у овом тренутку, не спомиње се да су неки изостали због повреда или пизме селектора, чега је раније бивало.

Можда немамо играче за све позиције, као и у кошарци, што отвара питање да ли се то може решавати као у кошарци, натурализовањем странаца. Kако то раде Швајцарци у фудбалу, па се мора рећи да играмо против Швајцарске, а не против Швајцараца. Овако су за нас већ други пут непрелазна препрека, ни бод да им отмемо.

Резултат не би изостао, али би можда изостала она фантастична сцена пре утакмице када се цела репрезентација и стручни штаб, укључујући и кондиционог тренера, надвикује певајући химну.

Више од игре, мање од резултата

Многе од нас је од три гола Швајцарске највише заболео први из потпуно нефудбалских разлога. Када те разлоге превазиђемо и ми и играчи и селектор, сигурно побеђујемо.