Čitaj mi!

Održava se od 5. maja do 5. juna 2022.

Damjan Đakov - Putovanje bez kraja

Slikarski opus Damjana Đakova predstavlja konzistentnu arhitektoniku jednog zaokruženog sveta. Od prvih podsticaja u Heseovom Demijenu i mističkoj literaturi počinje njegova potraga za izrazom koji će prekomponovati elemente stvarnosti i njen zagonetni smisao i tajnovite spone učiniti vidljivim. Po prirodi svoga dara i u dosluhu sa silama sudbine Damjan Đakov prepoznaje svoju epifanijsku misiju u olovci i kičici. Tako su, već od prvih minucioznih i preciznih poteza koji oprobavaju moć da zagospodari oblicima, postavljeni temelji uspona koji će sigurnim unutrašnjim logosom oblikovati ovo raskošno delo i brend savremene srpske kulture. Galerija RTS ga, na prvoj i retrospektivnoj izložbi posle Damjanovog odlaska, sa ponosom predstavlja publici.

Damjan je svoj svakako prvi i najveći prodor u planetarni svet slikarstva napravio u Italiji. Njegov talenat je, između ostalih, otkrio Rinaldo Rota, jedan od najznačajnijih galerista svoga vremena i pouzdanih lansera novih trendova i novih imena, najpoznatiji po podršci Đorđu de Kiriku. Kasnije će galerije Katelani i Bunjo svojim ugledom i svojim prvorazrednim izložbenim prostorima stati iza Damjana i italijanskoj zahtevnoj publici u više navrata predstaviti njegovo stvaralaštvo. Italija je bila plodno podneblje za procvat i eksploziju Damjanove kreativnosti iz više razloga. Ne samo da je reč o zemlji kojoj je likovnost arterija kulture i životnog stila, nego su u njenom identitetskom obrascu širina i posvećenost jedinstvu različitih paketa civilizacijskog nasleđa.

Đakov je sa sobom u ovu zemlju doneo svoja duhovna iskustva utemeljena na pravoslavnom živopisu, ali u sasvim modernoj slikarskoj interpretaciji. Vrhunac nove stilizacije doneće hologramski psihodelična slika Starozavetne trojice, kao parafraza eterične ikone Andreja Rubljova. To je inače vreme obeleženo filmom Andreja Tarkovskog Nostalgija i ozarenošću Italije ponovnim dodirom dva sveta koja su dugo bila razdvojena. Damjan je bio još jedan nagoveštaj mogućnosti njihovog ujedinjenja.

Zapravo su prizori na Damjanovim slikama izgubili karakteristike formi sa kojima se svakodnevno susrećemo, a ljudski likovi svedeni su na opšte obrasce. Razotkriven je zavodljivi privid individualnosti i raznovrsnosti. Odela su shematizovana i samo apstraktno povezana sa epohom. Ulice i kuće možemo podjednako zamisliti u urbanim pejsažima antike ili u novim naseljima brutalno svedenim na čistu funkciju. Eros gubi unikatnost čina. Đakov je ironični kritičar stvarnosti koja posustaje.

Pa kako spasiti svet od entropije? Na vrhuncu egzistencijalne drame ubijenog razdoblja, Damjan je njen spasilac. Svaka duša izgubljena u bezličnosti konfekcijskog odela, kravate, aktntašne i stereotipne limuzine, dobija anđeoskog pratioca. U poslednjim epizodama svoga stvaranja Damjan je brižno i zavetno svakome postavljao vazdušastog anđela pratioca, pomalo celestijalno, pomalo erotski. Zato su njegova platna naš život u svim njegovim dimenzijama i u jednom trenu - ulice kojima prolazimo kao kroz komprimovano vreme, oblaci i ševari koji su naša prirodna scenografija, ogledala kao naš uzbudljivi odnos sa samim sobom i prepoznavanje naših rafiniranih strasti koje su aroma postojanja.

Ukinuto je istorijsko trajanje jer, kako bi to rekao Vitgenštajn - večnost je u sadašnjosti! Vreme je samo slika. Ono što je bilo prolazno i propadno postalo je transcendentalno, unutrašnji svet života i ikona svakog od nas. Rečju, ove slike su Damjanovo i naše putovanje bez kraja.

Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe.