Dokumentarni film kao odbrana ili osuda?

Dokumentarni film Do daske scenariste i reditelja Aleksandra Reljića, posvećen fenomenu medijske hajke i suđenja putem tabloida, premijerno je prikazan na 18. Slobodnoj zoni , a zatim i na festivalu Merlinka. Početkom 2020. godine u svim medijima su pompezno najavljivana hapšenja pedofila političara i drugih javnih ličnosti. Policija je 28. januara 2020. godine uhapsila modnog fotografa, stilistu i Đ-a iz Novog Sada Srđana Švelja. Pre zvaničnog privođenja, mediji su već objavili da je Šveljo "pedofil", koji je "silovao, podvodio, drogirao i fotografisao dečake u pornografske svrhe"., tabloidi su ga nazvali monstrumom i predatorom i njegov lik objavljivali na naslovnim stranama. Iako je tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu u kojoj nijedna tačka optužnice nije bila povezana sa pedofilijom, javnost to nije mogla da sazna, jer je suđenje bilo zatvoreno. Reditelj filma Do daske, i naš današnji sagovornik Aleksandar Reljić, novinar u Dokumentarno-obrazovnom programu Radio-televizije Vojvodine, i autor brojnih televizijskih dokumentarnih filmova, u ovom filmu pokušao je da osvetli okolnosti pod kojim je ovakva hajka bila moguća i kako je to uticalo na neposredne učesnike, ali i najvažnije - da govori o svojoj poziciji dokumentariste i tome šta je cilj ovog filma.

Pre tri godine, na Beldocsu je prikazan film Blizanci satkani od sna Lee Vahrušev i Seada Šabotića, film koji prati grupu osuđenih lica koji izdržavaju kazne u Okružnom zatvoru u Beogradu, njihove kontakte sa suprugama i decom, sanjanje slobode. Druga gošća Sporova u kulturi biće upravo Lea Vahrušev, dokumentaristkinja, inače zaposlena u Okružnom zatvoru u Beogradu. Teme koje ćemo otvoriti biće da li dokumentarni film može biti osuda ili odbrana, kako se kao filmski autor postaviti spram ovako kliskih tema, da li zauzimati stav. Da li dobar dokumentarni film može da pomogne gledaocima da bolje razumeju, probude se ili razviju empatiju?

Vodi Ana Vučković Denčić.