Da li su globalni radnici imuni na globalne sukobe?

Rad na digitalnim platformama predstavlja izvor prihoda za milione ljudi u svetu. Naša zemlja je i dalje u samom vrhu po broju onlajn frilensera u odnosu na broj stanovnika. Bez obzira na činjenicu da većina njih uglavnom dobro zarađuje, istovremeno se suočava i sa velikim brojem izazova zbog neregulisanog radnog statusa i rizičnih uslova rada. Rat u Ukrajini dodatno je otvorio pitanja da li će se, u slučaju da se sukobi nastave, poslodavci okrenuti drugim tržištima; da li bi to moglo dovesti do promena i u ponudi i tražnji za radom platformskih radnika? Naša sagovornica je Branka Anđelković, direktorka Centra za istraživanje javnih politika koji je predstavio najnovine istraživanje o tome da li su globalni radnici imuni na globalne sukobe.

Poslednjih nedelja, iako nevoljno, zapadni mediji i analitičari počeli su da pišu o sporom ali neumitnom napredovanju ruske armije na istoku Ukrajine. U nemačkom Veltu se moglo pročitati da je, posle početne euforije da bi Ukrajina mogla da dobije rat ili čak protera Ruse iz cele Ukrajine, ona na putu poraza. Može li najnovija odluka američkog predsednika Bajdena da, posle dosta oklevanja, odobri da se Ukrajini dostave mobilni artiljerijski raketni sistemi, precizno oružje koje može da pogodi ciljeve udaljene i do 80 kilometara da preokrene situaciju na ukrajinskom ratištu i kako bi Moskva mogla da odgovori u tom slučaju? O tome je sa diplomatom u penziji Srećkom Đukićem razgovarala Jelena Vidić.

Dunav je i dalje najviše zagađen na našem delu toka, uz one u Rumuniji i Bugarskoj. Istraživanja austrijskih naučnika već nekoliko puta upozoravaju da je situacija posebno kritična u Beogradu i većim gradovima. Zbog svakodnevnog izlivanja fekalija u reku, beleži se visoko prisustvo bakterije ešerihije koli koja može da našteti zdravlju ljudi. Kakve opasnosti, naročito u letnjim danima može doneti kupanje u zagađenim delovima reke? Koliko dugo se mogu apsorbovati štetne materije u vodotokovima? Koja su moguća rešenja i kada se očekuje njihova realizacija? To su neka od pitanja za Igora Jezdimirovića iz „Inženjera zaštite životne sredine" koji će nam se direktno uključiti iz Minhena sa jednog od vodećih svetskih sajmova iz oblasti ekologije, IFIT sajma.

Na krajnjem istoku Srbije, dvadesetak kilometara južno od Negotina, u blizini srpsko-bugarske granice nalaze se na daleko po vinu čuvene Rajačke pimnice, vinsko selo okruženo prostranim vinogradima koji vekovima daju blagotvorno grožđe i vino. Nedaleko odatle je i arheološki lokalitet Feliks Romulijana koji je od 2007.godine pod zaštitom UNESKA. U organizaciji Privredne komore Srbije i Udruženja mladih sa Rajačkih pimnica održano je dvodnevno upoznavanje kulturno-istorijskog nasleđa, gastronomske ponude, vinskog i turističkog potencijala istočne Srbije. Predstavnici Privredne komore, turističkih agencija i medijskih kuća obišli su Golubac, Negotin, Rogljevo, Smedovac, Rajačke pimnice, Zaječar i arheološki lokalitet Feliks Romulijana. Na ovom putovanju bio je i Aleksandar Milivojević.

Urednik i voditelj Dijana Ivanov Kadić.
    

broj komentara 0 pošalji komentar