Mark Jonas i Daglas Jacek: Ničeova filozofija obrazovanja

Iako se kao osnova Ničeove filozofije obrazovanja uzimaju njegovi spisi koji u naslovu imaju reč "obrazovanje" (ili "vaspitanje"), Mark Jonas i Daglas Jacek krenuli su putem kojim filozofi obrazovanja ređe idu: Ničeove ideje o obrazovanju oni tumače polazeći od "krupnih" Ničeovih ideja poput odnosa između stvarnog sveta i iluzije. Pozivajući se na slavno mesto iz Sumraka idola u kojem Niče lapidarno tvrdi da je s lažnim svetom (prividom) nestao i onaj pravi, autorski dvojac ispituje ontološki status stvarnosti, kao i pojam istine koji bi, prema teoriji korespondencije, morao da bude u odnosu sa stvarnošću. Prvi korak pokazuje da je status stvarnosti u Ničeovom delu veoma nestabilan. Ako je, pak, stvarnost nestabilna veličina, ni ona istina koja je vezana za tu i takvu stvarnost ne može biti preterano čvrsta. Zbog toga Niče, u svom prevrednovanju svih vrednosti, nastoji da stvori novi pojam stvarnosti i novi pojam istine.

Kakve to veze ima s obrazovanjem? Ukoliko se u pitanje dovedu pojam stvarnosti i pojam istine, ako se na njihovo mesto postave novi, drugačiji pojmovi, onda se menja i status znanja. Recimo, ako je dosadašnji obrazovni model počivao na prenošenju utvrđenog znanja, ako je, dakle, učitelj bio posednik neprikosnovenog znanja koje učenik mora da usvoji, ili ispada iz igre, s Ničeovom intervencijom taj odnos se menja. Vaspitač, naime, uvek već mora da bude i onaj koji se neprestano vaspitava, onaj, dakle, koji je u stanju da menja temelje sopstvene izvesnosti, dok bi učenik iz pozicije neznanja morao mnogo aktivnije da učestvuje u sticanju znanja, a ne da pasivno preuzima već gotove modele. I to je tek jedna od posledica Ničeove intervencije (dobrim delom i usvojene u snažnim obrazovnim sistemima), a autorski dvojac razvija još nekoliko modela koji bi, u promenjenim okolnostima, mogli da posluže kao osnova novom pristupu obrazovanju.

S engleskog preveo Aleksandar Milanković
Čitala je Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković