Музика вива – 31. Међународна трибина композитора

У седмој емисији циклуса посвећеног најзначајнијем фестивалу савремене музике у нашој земљи, пратићете снимак са концерта одржаног 7. октобра 2022. године у Студентском културном центру у Београду. На програму су била дела Владимира Кораћа, Милане Милошевић, Томислава Оливера, Софије Џен Ојанг, Ивана Елезовића и Бранке Поповић.

Емисију започињемо остварењем под називом Phase Two Владимира Кораћа, компонованом за озвучени трио и електронику. Дело овог композитора, доцента на Катедри за композицију и оркестарцију Факултета музичке уметности у Београду, настало је као поруџбина Београдског трија, који га је и интерпретирао на овом концерту. Комбинујући семплове инструмената, чији је материјал потом путем спектралне анализе учинио основом за настанак акустичког слоја дела. Примењујући у извођењу и специфичан третман и технику свирања на инструментима, Кораћ, у овом делу брише границе између електронског и акустичког звука.

У наставку следи композиција Снови малог патуљка Милане Милошевић. Ова уметница, која је након завршених студија у класи Светлане Савић, данас на Факултету музичке уметности у Београду завршава и докторске студије, добитница је неколико престижних награда - студентских награда Стеван Христић и Јосип Славенски, добитница прве и друге награде на студентском конкурсу Неда Деполо, као и награде Радио Београда за радиодрамска дела 2020. Композиција Снови малог патуљка, састоји се од три контрастна одсека повезана електроником, а настала је као поруџбина Београдског трија који дело и изводи.

Хрватски аутор Томислав Оливер представио се са композицијом Idíōma I . Овај уметник је тренутно на студијама електронске композиције и саунд дизајна на Универзитету уметности у Грацу, а претходно је завршио студије на Музичкој академији у Загребу, салцбуршком Моцартеуму, те Високој каталонској школи за музику. Композиција са којом се представио на Међународној трибини композитора у Београду, написана је за виолончело и електронику и по речима аутора, „отвара циклус композиција у којем се истражују односи звукова солистичких инструмената и њихових електронских трансформација". Формално, дело има троделну структуру у аутор испитује проблем музичког времена, инструменталних идиома, те формалних елаборација.

У наставку следи композиција Инсекти младе америчке ауторке Софије Џен Ојанг. Ова уметница, рођена 2001. године, тренутно похађа студије на Универзитету Колумбија и на Џулијард школи у класи Ендрјуа Нормана. Добитница је неколико престижних студентских награда и стипендија. На нашем најзначајнијем фестивалу савремене музике, представила је композицију инспирисану, како наводи „занимљивим сустанарима на нашој планети, који су нам истовремено фасцинантни и одбојни" односно, инсектима.

На концерту одржаном 7. октобра 2022. у Студентском културном центру, изведена је и композиција Interruptive Clatters Ивана Елезовића. Овај аутор, рођен 1971. године, школовао се у Сједињеним Америчким Државама, стичући звање доктора музичких уметности на Универзитету Илиноис. Као стипендиста, похађао је студије на париском Иркаму, учећи са Брајаном Фернихауом и Марк-Андреом Далбавијем, а потом се усавршавао и на институту за музику у Дармштату, радећи са Изабел Мундри, Тристаном Мирајем и другим угледним савременим ствараоцима. Композиција са којом се представио на Међународној трибини композитора у Београду, написана је за виолончело, а у њој Елезовић ствара „разнолико сонично окружење, користећи звучне потенцијале и тембралне могућности инструмента, помоћу иновативних техника и различитих решења у начину извођења".

Емисију ће заокружити композиција Црне рупе нису тако црне за клавирски трио Бранке Поповић. Ова уметница, која је је ванредни професор на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду, а од 2015. године и селекторка Међународне трибине композитора, представила се делом које је инспирисано феноменом Хокингове радијације. Наиме, према мишљењу овог физичара и космолога, упркос увреженом мишљењу да су црне рупе објетки такве гравитационе силе, да из њих ништа не може да изађе, извесна радијација се ипак испушта, чиме се временом смањују њихова маса и енергија. На тај начин, према Хокинговом мишљењу, црне рупе „израчују" саме себе, да би напослетку, нестале. У клавирском трију Црне рупе нису тако црне Бранке Поповић евоцира овај процес кроз густе акордске структуре из којих се затим издвајају, то јест „израчују", различита сазвучја, да би се на крају музички ток постепено утопио у тишину.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

број коментара 0 Пошаљи коментар