Марк Јонас и Даглас Јацек: Ничеова филозофија образовања

Иако се као основа Ничеове филозофије образовања узимају његови списи који у наслову имају реч "образовање" (или "васпитање"), Марк Јонас и Даглас Јацек кренули су путем којим филозофи образовања ређе иду: Ничеове идеје о образовању они тумаче полазећи од "крупних" Ничеових идеја попут односа између стварног света и илузије. Позивајући се на славно место из Сумрака идола у којем Ниче лапидарно тврди да је с лажним светом (привидом) нестао и онај прави, ауторски двојац испитује онтолошки статус стварности, као и појам истине који би, према теорији кореспонденције, морао да буде у односу са стварношћу. Први корак показује да је статус стварности у Ничеовом делу веома нестабилан. Ако је, пак, стварнoст нестабилна величина, ни она истина која је везана за ту и такву стварност не може бити претерано чврста. Због тога Ниче, у свом превредновању свих вредности, настоји да створи нови појам стварности и нови појам истине.

Какве то везе има с образовањем? Уколико се у питање доведу појам стварности и појам истине, ако се на њихово место поставе нови, другачији појмови, онда се мења и статус знања. Рецимо, ако је досадашњи образовни модел почивао на преношењу утврђеног знања, ако је, дакле, учитељ био поседник неприкосновеног знања које ученик мора да усвоји, или испада из игре, с Ничеовом интервенцијом тај однос се мења. Васпитач, наиме, увек већ мора да буде и онај који се непрестано васпитава, онај, дакле, који је у стању да мења темеље сопствене извесности, док би ученик из позиције незнања мораo много активније да учествује у стицању знања, а не да пасивно преузима већ готове моделе. И то је тек једна од последица Ничеове интервенције (добрим делом и усвојене у снажним образовним системима), а ауторски двојац развија још неколико модела који би, у промењеним околностима, могли да послуже као основа новом приступу образовању.

С енглеског превео Александар Миланковић
Читала је Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић