Светске музичке позорнице

Ханс Абрахамсен је Концерт за хорну компоновао 2018. и 2019. године по поруџбини Берлинских филхармоничара, за Штефана Дора. Овај 'блистави концерт' како су га критичари означили, имао је своју светску премијеру 29. јануара 2020. године у дворани Филхармоније у Берлину, а том приликом дириговао је Паво Јерви. Иако је Абрахамсен Концерт за хорну обликовао у три става, избегао је 'традиционалну' шему која подразумева брзи-спори-брзи став, већ је сваки од њих подељен на одсеке са променама у темпу, текстури звука и карактеру.

Други део концерта испунила је Симфонија у Це дуру, број 2 опус 61 Роберта Шумана, којом се завршава један од најмрачнијих периода композиторовог живота. Наиме, како указују историјски извори, пратећи Клару Шуман на турнеји по Русији која је започела 1844, композитор је запао у депресију која га је потпуно паралисала: депресивно стање је било толико јако да није био у стању да говори, нити да се креће. Животна криза довела је композитора и до прекида сарадње са часописом Die Neue Zeitschrift für Musik који је, заједно са Фридрихом Виком и Лудвигом Шункеом, основао у Лајпцигу 1835, али који је временом почео да посматра као неку врсту "ропства".

По повратку из Русије, децембра 1844. са породицом се сели у Дрезден пошто је доживео тешко разочарање јер није номинован на место Менделсоновог наследника у Гевандхаусу у Лајпцигу. У Дрездену током пролећа 1845. године, а захваљујући обновљеном интересовању за Бахов контрапункт, започиње рад на Другој симфонији, схватајући да је пред њим нови стваралачки пут везан за стварање целовитих композиција које је претходно морао у потпуности да промисли и ментално обликује. Кроз тематске трансформације, цитате и алузије на музички начин Шуман описује своје психичко стање и превазилажење мрачне меланхолије. Дело је посветио Оскару Првом, шведском принцу из династије Бернадот, а премијерно је изведено под диригентском палицом Феликса Менделсона 5. новембра 1846. године у лајпцишком Гевандхаусу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић