Милан Брдар: Хајдегерова обмана

У овом тексту Милан Брдар излаже своје виђење основне идејe фундаменталне онтологије кроз критику дела Мартина Хајдегера, почев од Бића и Времена (1927), преко предавања „Шта је метафизика" (1929), до књиге Кант и проблем метафизике (1929), укључујући и ставове после окрета (Kehre). Став да је Биће и време концептуално и стратешки неуспела књига, аутор образлаже на основу четири тезе: прво, егзистенцијална аналитика у Бићу и времену онемогућена је одређењем аутентичности; елаборација фундаменталне онтологије није могућа уз смисао бића као циљ, јер овај мора да се привремено напусти да би фундаментална онтологија била могућа као „онтологија свих онтологија"; треће, фундаментална онтологија је онтологија смисаоно-егзистенцијалног утемељења човекове егзистенције, која показује како се конституише његов свет у којем може да опстоји; и четврто, развијање фундаменталне онтологије егзистенцијалне варијанте није могуће повезивањем с Критиком чистог ума, што је Хајдегер покушао у књизи Кант и проблем метафизике.

Читао је Александар Божовић.
Уредници циклуса: Тања Мијовић и Иван Миленковић.