Mašinski inženjer koji je odustao od posla na naftnoj platformi da bi se zaposlio u nedeljniku "Vreme" govori o svojoj strasti za putovanjima po neobičnim mestima, kako ga je znanje farsi jezika dovelo u žižu migrantske krize na Balkanu i kako je svoju ogromnu radoznalost utolio novinarstvom.

Jedan od najvećih putnika među novinarima govori o problemima dalekih zemalja koji ostaju nevidljivi mejnstrim medijima, prvoj i drugoj kategoriji izbeglica u Evropi, potresima koje ukrajinska kriza izaziva u azijskim i afričkim zemljama i odgovara na pitanja o tome kako je prepoznao izbeglički talas pet godina pre nego što je kriza zvanično proglašena, kako se pažnja svetske javnosti usmerava ka odabranim temama, ko je taj ko diktira fokus javnosti i kako se medijski stvaraju stereotipi o dalekim narodima.

„Dragoljub Žarković nam je uvek govorio da moramo biti na strani slabijih. Možda ona baba na pločniku prodaje nezakonito, ali ako nisi na njenoj strani- promašio si profesiju. Govorio je i da posao glavnog urednika nije da radi na novinama nego sa ljudima. A Saša Ćirić je bio mnogo manje vidljiv spolja, ali ne znam nikog ko je završio njegov kurs za početnike, a da to ne smatra fenomenalnim iskustvom. Nebrojena je Sašina vojska, koja je izašla iz Vremena i rasula se i po drugim redakcijama i drugim profesijama. Kasnije sam shvatio koliko su me oni pažljivo čitali i korigovali, a koliko god su bili veliki novinari tad, odnosili su se prema mlađima kao prema sebi ravnima," kaže za Bermudski trougao Momir Turudić, novinar i urednik nedeljnika Vreme. 

„Reakcija Evrope na talas izbeglica iz Ukrajine je bila normalna. Ali na Bliskom i Dalekom Istoku i u Africi, to je izazvalo ogroman broj tekstova i priloga o tome koliko je drugačiji tretman bio izbeglica iz ovih zemalja. Te reakcije su bile i u onim zemljama koje su bliske SAD poput Saudijske Arabije, UAE, Katara, Pakistana...Pitanje je bilo: zašto smo mi drugačiji i očekivan odgovor- zbog koje kože i religije. Ta vrsta rasizma je iz evropskih novinskih priloga izbijala u početku produbila je jaz između belog i nebelog sveta, a to podrazumeva i Južnu Ameriku. To se uostalom i na državnom nivou videlo kada se u Ujedinjenim nacijama glasalo o osudi ruskog napada i kasnije za sankcije što je odbila cela Južna Amerika, cela Afrika i Azija, osim Južne Koreje, Japana i Singapura."

U trinaestoj epizodi podkasta o medijima Turudić objašnjava zašto je u 42. godini postao novinar i zašto se, u eri velike borbe za čitanost, u svojim tekstovima uzdržava od afektacija koje bi ih učinile aktrativnim za društvene mreže.

„Ostrašćenost medije dovodi u situaciju da svaka tema mora da se poveže sa vlasti ili opozicijom. Ali u nekim situacijama, kakva je, na primer, bila nedavna tragedija u rudniku Soko, to je potpuno neprihvatljivo. Kad je odnos prema žrtvama u pitanju, imunost medija na ljudske sudbine i politička ostrašćenost se mnogo gore vide nego inače."