Naftni šok posle koga su osamdesetih godina u Srbiji usledile restrikcije ušao je pesmu Radeta Jorovića „Dođi dušo da štedimo struju", a Nele Karajlić je u Danu republike pevao: „Zatvaraj prozore, ne radi grijanje!" Da li će i o predstojećoj energetskoj krizi biti ispevani stihovi nije poznato, ali je već sada jasno da će ove zime struja biti najskuplja srpska reč.

Ovu energetsku krizu, u kojoj se danas nalaze i Srbija i svet, pre godinu dana niko nije mogao da predvidi. Izuzev, možda, pevača narodne muzike Radeta Jorovića. I to pre skoro četiri decenije. Diskografska kuća PGP RTS je 1985. godine objavila LP ploču „Nisam ćata", a na njoj se našla i energetski efikasna pesma: „Dođi, dušo, da štedimo struju". U njoj Rade Jorović, u trenutku kada je „noć duga, a kratak dan" i kada su, rečnikom elektroinženjera rečeno, najveći pikovi potrošnje električne energije, svoju dragu poziva da pređe na čvrsto gorivo - drvo.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, i Srbiju u svet tresla je energetska kriza. Tome je prethodio naftni šok nakon koga je cena nafte na svetskom nivou poskupela osam puta. Beogradski nedeljnik NIN je 2. avgusta 1981. godine objavio naslovnu stranu „Mrak usred leta" u kojoj je najavio „redukciju struje".

Na početku teksta napisanog pre 41 godinu, NIN citira Marka Nikšića, direktora Zajednice jugoslovenske elektroprivrede u kojoj kaže: „Može nas spasiti jedino kišna i hladna zima".  Novinar Šćepan Rabrenović piše kako su nas u školi učili da je naša zemlja bogata energetskim sirovinama, ali da je sada „kraj jednog mita". Energetska kriza je osamdesetih ušla i u novi primitivizam, pa je Zabranjeno pušenje pevalo: „Danas je Dan Republike i stara kaže: Jesi l' normalan, Dragane? Zatvaraj prozore, ne radi grijanje!", da bi Kuguarsi opevali energetsku krizu 1999. u popularnoj pesmi „Zima".

Da li će i o ovoj energetskoj krizi biti ispevani stihovi nije poznato, ali je već sada jasno da će ove zime struja biti najskuplja srpska reč.

Energetska stabilnost

Resorna ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ne najavljuje restrikcije. Ne najavljuje ih ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako za onu sledeću zimu kaže da će biti polarna. I ministarka rudarstva i energetike kaže da „naš eleketroenergetski sektor pati u trenutku kada se svet nalazi u energetskoj krizi".

Radovan Stanić, direktor snabdevanja u Elektroprivredi Srbije, takođe je u četvrtak 22. septembra izjavio da je „energetska stabilnost ugrožena zbog situacije u regionu".

Ministarka energetike najavila je da ćemo na uvoz električne energije potrošiti tri milijarde evra. Prošle grejne sezove uvoz struje koštao nas je 1,1 milijardi evra, podaci su Ministarstva energetike. A struja je ove godine na berzi i do deset puta skuplja nego prethodne zime. A EPS će, prema procenama, 15 odsto dnevne potrošnje morati da nadoknati uvozom.

U prvoj polovini prošle godine ova kompanija bila je izvoznik struje i izvezla je čak 600 gigavat sati  električne energije. Ali je struja tada bila jeftina. Prosečna berzanska cena tada je iznosila svega 61 evro po megavat času. Što znači da vanredno veliki izvoz EPS-u nije doneo vanredno veliki prihod. Po tom osnovu EPS je prihodovao tek nekoliko desetina miliona evra.

Međutim, u drugoj polovini godine, EPS je morao da uvozi struju. Ali je struja tada u proseku bila čak tri puta skuplja - 200 evra po megavat satu. Na kraju godine, kompanija je bila u minusu od skoro 15 milijardi dinara, što je čak 126 miliona evra, pokazuje finansijski izveštaj EPS-a.

Zaduživanje za struju

Da bi pokrio taj jaz u bilansu, EPS je uzimao kredite od nekoliko banaka koje posluju na srpskom tržištu. Za te kredite je garantovala država, što znači da ako u jednom trenutku ova kompanija ne bude mogla da vraća svoje dugove, ti krediti mogu postati trošak poreskih oveznika. A u novu grejnu sezonu, EPS ulazi sa novim rukovodstvom, ali i sa 40 odsto većim dugom (zaključno sa 2021. godinom, za šta postoji zvanični podatak na APR-u).

Ukoliko se EPS ove zime bude zadužio za spomenutih tri milijarde evra kako bi pokrio jaz u bilansu, zaduženost ove kompanije dodatno će se povećati nekoliko puta. Neto dug EPS-a na kraju 2021. godine iznosi 1,1 milijardu evra. A ukupni prihodi kompanije iznosili su 2,7 milijardi evra.

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac je u emisiji Oko rekao da je, zbog svega toga, pitanje šta će biti sa EPS-om za nekoliko godina.

„Ali mislim da nas Vlada drži u balonu i previše zaštićene. Građani su u pošteđenom položaju u odnosu na proizvodnju električne energije u Srbiji. Ako proizvodi dovoljno energije da može da snabdeva domaće tržište, EPS ne pravi minuse. A ako mora da uvozi skupu struju, koja je 10 puta skuplja od proizvodne cene, koju će u jednom trenutku da prodaje jeftino, to će da se prebije po leđima građana. EPS nema energiju ili neki novi novac kojom može da kompenzuje taj nedostatak bez uvoza", objašnjava Banjac.

Međutim, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković podseća da smo pre svetske energetske krize imali našu energetsku krizu koja je kulminirala u noći između 12. i 13. decembra u Termoelektrani Nikola Tesla.

„Godinama je EPS bio izvoznik energije, mi smo od naših predaka nasledili najbolji elektroenergetski sistem u ovom delu Evrope. EPS smo doveli u ovu situaciju posle onoga što se dešavalo prošle godine", kaže Zdravković. „Umesto da ova kompanija na izvozu struje zaradi oko 1,5 milijardi dolara. Dodatno, hendikepirani smo jer je prosečna potrošnja u srpskom domaćinstvu veća nego u evropskom."

Manje struje

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio podatak prema kome je proizvodnja u sektoru električne energije u prvih sedam meseci ove godine 13,4 odsto manja nego u istom periodu prošle godine. Šta je razlog manje proizvodnje?

„Uzrok tome je višedecenijsko neulaganje u nove proizvodne kapacitete, ali i gubici distributivnog sistema, koji iznose 3.800 gigavat sati", kaže Zdravković. „Ali ako dodamo gubitke u Elektromreži Srbije (EMS), odnosno u prenosu, dolazimo do iznosa od 4.500 gigavat sati, što je jednako godišnjoj proizvodnji Kostolca, odnosno oko 15 odsto ukupne proizvodnje".

Ipak, ekonomista Aleksandar Kovačević smatra da obarači elektroenergetskog sistema nisu u EPS-u, niti je uzrok tome loše upravljanje kompanijom, iako je od 2014. godine do danas došlo do zaostatka u iskopavanju jalovine da bi se došlo do uglja.

„Postoji rizik isključenja i restrikcija na evropskom nivu", podseća Kovačević „Kod nas je taj rizik manji nego u evropskom proseku, ali mi smo deo jedinstvene evropske interkonekcije. Izloženi smo tom riziku. Naš doprinos stabilnosti evropskog elektroenergetskog sistema nije mali, Srbija raspolaže hidroelektranama, koje su značajne za stabilnost celog elektroenergetskog sistema Evrope."

Hladno je, ugrij me

Kovačević dodaje da se sada, kada je hladno vreme, te hidroelektrane koriste za domaću potrošnju i time se pokriva situacija kada stanovništvo sa ogrevnog drveta, nedovoljnog daljinskog grejanja ili gasa, prelazi na grejanje električnom energijom.

„Da li zbog niske cene struje, da li zbog okolnosti da domaćinstva tada nemaju dovoljno ogrevnog drveta, ali mi u jednom periodu zime, obično u decembru i januaru, dođemo u situaciju da je sistem izložen velikom naponu", kaže Kovačević. „Sistem tehnički to može da podnese, ali su gubici veliki u danima kada su opetrećenja velika. Nije racionalno da za tu svrhu koristimo vrlo vredne objekte od strateškog značaja za ceo kontinent. Postoje periodi kada bi, sa mog stanovišta, bilo racionalno redukovati potrošnju - jednim odgovornim pozivom stanovništvu da u tim danima smanji potrošnju", smatra Kovačević i dodaje da su to dani kada domaćinstva, kao najveći potrošači električne energije, mogu da obore elektroenergetski sistem.

Prema podacima iz energetskog bilansa, najveći udeo u potrošnji električne energije imaju domaćinstva, čak 49,4 odsto. Industrija u strukturi potrošnje učestvuje sa 31 odsto i taj procenat u ukupnoj potrošnji gotovo da se ne menja poslednjih nekoliko godiona.  Tako da se ne može reći da struju sada uvozimo jer naša industrija raste, već zato što proizvodnja struje pada. Javne i komercijalne delatnosti u potrošnji učestvuju sa 19 odsto, podaci su iz energetskog bilansa.

Ali, paradoksalno je to što smo u trenutku dok se od domaćinstava očekuje da uštede struju kako bi pomogli EPS-u, od ministarke rudarstva i energetike čuli da u javnim preduzećima postoji problem sa uštedom struje. Kako i da taj problem postoji i u EPS-u.

Gde su onda prekidači za obaranje elektroenergetskog sistema? U domaćinstvima, u javnim preduzećima, u EPS-u ili na skupoj evropskoj berzi struje? I treba li pesma Radeta Jorovića „Dođi, dušo, da štedimo struju" da uđe u poslovne planove javnih preduzeća za sledeću godinu, planove koje bi Vlada, nakon što se formira, trebalo da usvoji pre početka ove polarne zime?