Početkom 2017, u vreme kada je otvorena afera „Agrokor“, ispostavilo se da je kompanija Ivice Todorića u čijem sastavu je radilo 143 preduzeća previše velika da bi propala. Njen dug je činio više od 10 odsto ukupnog hrvatskog BDP-a, u Hrvatskoj je u „Agrokoru“ radilo 28.000 radnika, dok je u Srbiji na Todorićevom platnom spisku bilo čak 11.000 zaposlenih, pri čemu su najzdraviji deo hrvatske kompanije činile upravo njene srpske filijale. Da li nedavna ostavka hrvatskog ministra finansija, obznanjena nakon odluke o ulasku Hrvatske u evro zonu, stavlja tačku na „I“ afere „Agrokor“?

„Biće to tačka na 'I' mog angažmana u javnim finansijama". Ovim rečima je odlazeći hrvatski ministar finansija Zdravko Marić opisao ulazak Hrvatske u evro zonu. Mnogo toga je pošlo naopačke tog 12. jula, kada je Evropska komisija zvanično objavila da Hrvatska 2023. godine prelazi na evro.

Bio je to dan kad su se evro i dolar izjednačili, prvi put posle 20 godina i kada je evropska valuta izgubila tlo pod nogama. Izgubio ga je izgleda i Zdravko Marić. Tog dana Marić se slikao u društvu evropskih zvaničnika, držeći u ruci kovanicu od dva evra. Agencija Rojters objavila je sliku nasmejanog hrvatskog ministra finansija u društvu Kristin Lagard, predsednice  Evropske centralne banke, Valdisa Dombrovskisa, potpredsednika Evropske komisije i Paola Đentolinija, evropskog komesara za ekonomiju. Međutim, Rojters je Mariću pogrešio ime i prezime. Potpisao ga je kao Marka Primorca, njegovog naslednika na toj funkciji.

Primorac je u to vreme bio u samoizolaciji, jer se zarazio korona virusom. Ali je Mariću, bar u Rojtersovoj arhivi Primorac oduzeo tačku na „I".

Zašto hrvatski ministar finansija odlazi u trenutku kad evro dolazi, prvi se zapitao Ivica Todorić, nekadašnji vlasnik „Agrokora", prezadužene kompanije koja je 2017. godine pretila da ugrozi ne samo hrvatsku, već i ekonomije regiona u kojima je poslovala, uključujući i Srbiju.

„Ostavio ih je sada kada Hrvatska treba da pređe na evro. Profesionalno to se ne radi", rekao je Todorić i dodao da su uzroci ostavke puno dublji.

Uostalom, u hrvatskoj javnosti dosta se spekulisalo o tome, da uoči nastupajuće finansijske krize, ministar finansija koji karijeru želi da nastavi u privatnom sektoru, beži pre nego što pokvari svoj CV.

Ruski udeo

Možda Ivica Todorić nije znao da upravlja „Agrokorom", koji je doveo do ivice bankrota, ali Zdravka Marića dobro poznaje. I verovatno je u pravu kada kaže da su uzroci ostavke puno dublji.

Jer, pre nego što je 2016. godine postao ministar finansija u Vladi Republike Hrvatske, Marić je bio uposlenik Ivice Todorića.

Od 2012. do 2016. godine radio je kao direktor za strategiju i tržište kapitala u „Agrokoru", kompaniji koja je zapošljavala čak 57.000 ljudi u ovom regionu i imala godišnji prihod od 6,5 milijardi evra. Problem je što je koncern imao i najmanje šest milijardi evra duga (u zavisnosti od obračuna), a samo ruskim bankama dugovao je oko 1,5 milijardi evra.

Usvajanjem posebnog zakona takozvanog „leks Agrokora", Rusi su kasnije ušli i u vlasničku strukturu „Agrokora", kao suvlasnici „Fortenove", kompanije koja je nastala nagodbom države i Todorićevih poverilaca. Druga je priča to što Sberbanke u „Fortenovoj" danas nema. Posle sukoba u Ukrajini, ova ruska banka koja je prvobitno imala 39,2 odsto udela, a kasnije ga podigla na oko 43 odsto, prodala je svoj deo koncerna mađarskom fondu „Indotek" u aprilu ove godine. 

U ono vreme, početkom 2017. godine, „Agrokor" je bio previše veliki da bi propao. A o koliko velikom problemu je reč svedoči i podatak da je dug „Agrokora" te 2017. godine činio više od 10 odsto ukupnog hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). To je bilo previše čak i za veliki koncern koji je u januaru 2017. godine činilo 143 preduzeća u regionu.

Samo u Hrvatskoj, u „Agrokoru" je radilo 28.000 radnika, što je bilo oko dva odsto svih zaposlenih u ovoj zemlji. U Srbiji je na Todorićevom platnom spisku bilo čak 11.000 zaposlenih. U tom trenutku to je predstavljalo 0,5 odsto ukupnog broja zaposlenih (prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u prvom kvartalu 2017. registrovana zaposlenost iznosila je 2,024 miliona). Međutim, to je bilo dvostruko više od ukupnog broja zaposlenih u železari u Smederevu, čiji je problem država neposredno pre toga rešavala, jer je reč o kompaniji koja je bila važna za srpski BDP.

Zdravko Marić negirao je da njegova ostavka ima bilo kakve veze sa aferom „Agrokor". Rekao je da odlazi zato što se u politici više ne pronalazi. „Moja odluka je da idem drugim vodama", objasnio je na konferenciji za novinare. Ali to objašnjenje nije bilo dovoljno uverljivo hrvatskim novinarima.

Marić je uveravao javnost u Hrvatskoj da u ovom trenutku nema nikakav dogovoreni poslovni angažman ni u privatnom sektoru, ni u nekoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji.

Zdravko Marić podsetio je i na činjenicu da mu hrvatski Sabor 2017. nije izglasao nepoverenje. Opozicija je, tada, tražila Marićevu smenu zbog umešanosti u aferu „Agrokor", ali je ministar finansija politički preživeo.

Kakve, međutim, sve ovo ima veze s nama? 

Todorićev biznis u Srbiji

Hoće li se afera „Agrokor" otvoriti, sada kada se čini da je zatvorena i kada je na nju konačno stavljena tačka na „I"? Od kada je hrvatska država, preko „leks Agrokora", uvela prinudnu upravu u kompaniju, prvi put je, posle pet godina ostvaren plus na računu kompanije - „Fortenova grupa" je na kraju 2021. godine imala plus od 70 miliona evra. Za taj plus, čini se, zaslužna je jedna kompanija iz Srbije, koja je tokom procesa restrukturiranja, prodata. Prihod je i ostvaren zahvaljujući toj prodaji. 

Reč je o kompaniji „Frikom", koja je prodata kompaniji „Nomad fuds" iz Velike Britanije. Ova kompanija iz Srbije bila je zdraviji deo prezaduženog „Agrokora" i već je 2018. godine poslovala pozitivno. Ako izuzmemo 2017. (godinu kada je koncern bankrotirao), „Frikom" je sve vreme dok je kriza Agrokora trajala bio u plusu.

Suštinski, od svih Todorićevih kompanija, u Srbiji je bio zdraviji deo Todorićevog biznisa. Problem je možda mogao da nastane u „Merkatoru", koji je imao dugove prema dobavljačima i bankama, ali je prethodnih godina u sklopu finansijske konsolidacije jedan deo „Merkatorove" imovine prodat (uključujući i neke tržne centre), a neke obaveze prema bankama su reprogramirane, pa ovaj trgovinski lanac u Srbiji nije upao u dužničku krizu.

U okviru „Agrokora" u Srbiji su poslovali još i zrenjaninski „Dijamant", „Mg mivela", „Kikindski mlin" i „Nova sloga".

Kakve veze Zdravko Marić ima sa finansijskom situacijom u „Agrokoru"? Odlazeći ministar finansija praktično je kreditirao posrnulo Todorićevo preduzeće.

Kao ministar finansija Marić je 2016. godine (uoči sloma „Agrokora") bio član Nadzornog odbora Hrvatske banke za obnovu i razvoj. Ova banka je krajem 2016. godine kreditirala posrnuli „Agrokor" sa 48,3 miliona evra. Dakle, bivši Todorićev uposlenik, u čijem opisu posla, pre 2016. godine jesu bile i finansije koncerna, kao član uprave državne banke pozajmio je novac svom nekadašnjem poslodavcu u predvečerje ozbiljnih finansijskih problema „Agrokora".

Istina, Marić se od glasanja o ovom kreditu za Todorićevu kompaniju formalno izuzeo, ali se ne može poreći da je znao, kao neko ko se bavio tržištem kapitala, da njegov bivši poslodavac na tržištu više nije mogao da se zaduži po komercijalnim uslovima. I da su njegovi ozbiljni finansijski problemi i počeli kada je 2014. godine kupio slovenački „Merkator". I da se zato 2016. godine intenzivnije zaduživao kod Hrvatske razvojne banke koja ga je i ranije kreditirala.

Todorić je čak početkom 2017. godine tražio da ga Hrvatska razvojna banka sa 300 miliona evra izvuče iz krize u koju je upao. O tome u svojoj knjizi Agrokor - Slom ortačkog kapitalizma svedoči Martina Dalić, nekadašnja ministarka privrede, koja danas radi u „Podravci". 

„Odobrenje za kredit ne podnosi se Nadzornom odboru, nego banci. U banci postoje stručne službe koje rade analize kako bi odobrile kredit", negirao je tada Marić svoju umešanost u ovu aferu.

Ali, što bi rekao jedan hrvatski novinar na konferenciji za štampu koju je Marić održao 7. jula: „Možda ćemo sada o aferi 'Agrokor' saznati mnogo više nego dok je Marić bio u vladi."

Uostalom, kad je izbila afera i direktori „Agrokora" govorili su kako je o finansijama kompanije ministar finansija Zdravko Marić znao mnogo više od njih.