Dvadeset osmi jul

Dvadeset osmog jula 1998, umro je jedan od navećih svetskih pesnika dvadesetog veka i jedan od navećih pesnika poljskog jezika svih vremena, Zbignjev Herbert. Umro je u Varšavi, a rodio se u Lavovu 1924. U kontekstu Poljske i Šekspira, najpre se setimo Jana Kota, no niko kao Herbert nije tako efektno dočarao atmosferu epiloga najslavnije Bardove tragedije. Pesma se zove „Fortinbrasova elegija" i čujemo je kroz glas onoga koji je preživeo i kome ostaje da živi. Ovako završava pesma u prevodu Petra Vujičića:

Sad imaš mir Hamlete učinio si svoje
i imaš mir Ostalo nije ćutanje nego preostaje meni
izabrao si lakši deo efektan potez
ali šta je junačka smrt u poređenju sa večnim bdenjem
s hladnom jabukom u ruci na visokoj stolici
s pogledom na mravinjak i brojčanik časovnika

Zbogom kneže čeka me projekat kanalizacije
i dekret o prostitutkama i prosjacima
moram takođe da izmislim bolji sistem zatvora
jer kao što si dobro zapazio Danska je zatvor
Odlazim svojim poslovima Noćas će se roditi
zvezda Hamlet Nikad se nećemo sresti
ono što posle mene ostane neće biti predmet tragedije

Nije nam dato ni da se pozdravljamo ni da se
opraštamo živimo na arhipelazima
a ova voda ove reči - šta one mogu šta mogu kneže

Ono što pesma može reći o politici, u najširem smislu, ova pesma kaže. Ako je tačno da je jedino što poezija i politika imaju zajedničko - prvi slog, taj prvi slog se zrcali u ovoj pesmi. Pesma je, što nije nevažno, posvećena Česlavu Milošu.