Dvadeset treći jul

Dvadeset trećeg jula 1919, jedva sedam i po meseci od proglašavanja nove zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, regent Aleksandar Karađorđević potpisao je dekret kojim se osniva Univerzitet u Ljubljani. Bila je to prva visokoškolska ustanova na svetu u kojoj će se predavanja održavati i ispiti polagati na slovenačkom jeziku.

Prvi fakulteti novog univerziteta bili su Pravni, Medicinski, Filozofski, Mašinski i Teološki. Prvih osamnaest profesora Univerziteta postavljeno je 31. avgusta iste godine. Prvi rektor Univerziteta bio je Josip Plemelj, u to doba cenjen kao jedan od vodećih savremenih svetskih matematičara.

U prvoj akademskoj godini, na Univerzitet u Ljubljani je upisano 942 studenata, od toga 914 mladića i 28 devojaka. Taj nesrazmer nije bio neuobičajen u ondašnjoj Evropi. Ono što, međutim, jeste neobično je činjenica da je prva osoba koja je na Univerzitetu u Ljubljani stekla doktorat bila žena. Bila je to Ana Majer.

Stotinu godina kasnije, kad je obeležavan prvi vek postojanja Univerziteta, on se sastojao od 23 fakulteta i 3 umetničke akademije. Na njemu je u to vreme studiralo blizu četrdeset hiljada studenata. Mnogo je tih dana bilo podsećanja na ugledne profesore i uspešne studente najstarije visokoškolske ustanove u Republici Sloveniji, uz skoro programsko zaboravljanje regenta Aleksandra Karađorđevića, Kralja-ujedinitelja i čoveka koji je osnovao Univerzitet u Ljubljani.