Brodovi samo na jedan način ulaze u luku, a ljudi na mnogo načina ulaze u bračnu luku; što je kraći put do braka, to je put neobičniji, to je događaj čudniji.

Čuveni rimski pravnik Herenije Modestin, poreklom iz Dalmacije, dao je zanimljivu definiciju braka: Nuptie sunt coniunctio maris et feminae et consortium omnis vitae, divini et humani iuris communicatio. Brak je odnos muža i žene, zajednica svih oblika života, ustanova božanskog i ljudskog prava.

Brodovi samo na jedan način ulaze u luku, a ljudi na mnogo načina ulaze u bračnu luku; što je kraći put do braka, to je put neobičniji, to je događaj čudniji.

Slučaj iz sela Paljeva kraj Tutina

Paljevo je mitsko mesto o čijim žiteljima postoji legenda da su nekad, sa krša, skakali u maglu misleći da je vuna - naizgled, to je šaljiva priča, ali ta priča seže do antičke kulture i javlja se kao post-antičko tumačenje nesreće i besmisla: argonauti su krenuli prema zlatnim runu, a Paljevci su poskali u vunu koja to nije.

Paljevo je oduvek bili mesto o kojem se pričaju pošalice, ali događaj o kojem danas govorimo smatran je, i danas se smatra, muškim i ženskim herojstvom. Dakle, desilo se, pre skoro stotinu godina, u Paljevu kod Tutina...

Jedan domaćin iz Paljeva za sina isprosio nevestu, pozvao svatove, uzeli nevestu, veselili se pred kućom, pravili džumbus, a kad su mladoženju i mladu sveli u đerdek (odveli u ložnicu) ona ga čvrsto zaklela da je prstom ne dodirne.

„Ja sam se", reći će mlada i zaljubljena žena, „obećala tome i tome u Jablanici. Ne pokušavaj ništa, draže mi je da se ubijem nego da živim s onim kog ne volim."

Mladoženja odmah ispoštuje volju mlade; dok je muzika i igra pred kućom, oni se iskradu kroz prozor, sa zadnje strane, mladoženja pojaše konja, stavi nevestu iza sebe, odjaše u Jablanicu, zakuca na vrata.

„O, domaćine, otvaraj! Prijatelj sam ti!"

I ispriča sve kako jeste...

„Domaćine, ova nevesta moja kaže da voli tvog sina. Sa mnom ništa nije imala."

Domaćin upita sina koji potvrdi da ljubav postoji. Zagledali se, zavoleli.

Sada domaćin pokaže veliko srce. Nakon što je uveo nevestu u svoju kuću, on probudi tri kćeri, izvodi ih pospane pred mladoženju i kaže mu:

„Tebi je svadba pred kućom. Da ti se ne podsmehne narod, da ne kažu kako ti je pobegla nevesta prve bračne noći, evo ti, od ove tri biraj koju hoćeš."

Odabere mladoženja svoju suđenicu, opet na konja, dojašu i krišom uđu kroz prozor, a već je zora bila.

Ujutru, nevesta poslužuje svekrvu, tetke i komšinice, prinosi kafu...
Gledaju je i govore: „E, da je nismo sinoć videle, mislile bi da je neka druga."

Imali su petoro dece čiji potomci i danas pominju kako se nikad ne zna - kad cura zanoći u svojoj kući, u čijoj će nevesta osvanuti.

Slučaj iz pazarskog naselja Jaklja

Ovo što ću reći nema veze sa ideologijom i ko mi ne veruje ne treba da čita dalje.

Desilo se u jesen 2000. godine, novembra meseca, odmah nakon promena...

Žena iz naselja Jaklja dođe svojoj sestri u Svojbor i požali se: „Sestro, daj mi hrane, nemam deci ni mrvice. Onaj moj muž, ona pijanica, stalno zaključava hranu. Evo, nema ga tri dana, a deca su mi gladna..."

Sestra, tada, kaže: „Samo da pripremim ručak za ovog radnika na krovu, popravlja crep, samo da mi ne zagori..."

I tada, nagovori nesrećnicu: „Ostavi muža! Zašto da trpiš pijanicu? Ostavi mu decu pa neka sam brine o njima, bolje će ih gledati i hraniti ako ostane sa njima u kući. A ne ti da mu čuvaš decu dok on lije i pije!"

„A gde ću? Za koga ću, jadna ja?"

Sestra se doseti i pita ovog radnika kad je sišao s krova. „Prijatelju, ti si pošten, radan, kažeš da si izbeglica sa Kosova... Sam si ovde, treba da imaš ženu, žena je sigurnost. Evo ja imam za tebe dobru sreću, nesrećnicu. Muž joj pije. Da l' bi ti nju uzeo? Ona je kućevna, fina..."

Taj čovek sa Kosova složi se da mu treba žena.

Nesrećnica ode i pohrani troje dece hranom koju je dobila od sestre, potom se vrati u Svojbor. Izbeglica je već prepokrio kuću crepom... Uzmu se za ruke i odu u neku sobu koju je on iznajmljivao. Započnu novi život.

Ali, dolazi pijani muž u kuću i zatiče decu bez majke. Deca kažu kako je majka išla do tetke i vraćala se.

Nema je.

Kad odspava, pijanac uzima pištolj i odlazi svasti pred kuću. Nastaje rasprava i ona priznaje da se sestra udala za izbglicu koji je radio na krovu...

Pijanac se raspita u gradu - gde je taj majstor koji pokriva krovove... Svi su već čuli za njega, dobar je, zna da radi, nije ni skup, ne traži mnogo.
Pijanac nađe njega i ženu i očita im bukvicu: „Dok vi ljubavite, ko će onu decu da hrani?"

Tada on njih, pod pretnjom pištoljem, odvede u svoju kuću i izda naredbu:

„Ti ženo da gledaš decu, a ti majstore da radiš i da donosiš... A ja ću naći neko rešenje, idem i ja da se učlanim u DOS."

Slučaj iz Zaguljače

I neka ostane upamćemo da je Adem Ramović, starinom Bihorac, iz Hotkova, bio ugledan domaćin. Imao je 85 godina, i decu koja se već nadaju da će za koju godinu otići u penziju.

Udovac požele da u starosti nekoj ženi pokloni pažnju. On je čuo, negde kod reke Jošanice, možda u Zaguljači, postoji neka udovica, malo mlađa od njega. Ode i nađe tu ženu, zatraži njenu naklonost, ali ona mu kaže: „Ja sam stara, već bolesna, ali imam kćer od 58 godina. Nikad se nije udavala, a dobre je duše, vrednica, mirna, zna sve da sprema..."

Adem, nije se takvoj ponudi nadao, posluša staricu i uzme njenu kćer.

On 85, ona 58.

I dobiju kćer pa sina. 

Slučaj iz Petrovaradina

I, kao što reče Antun Branko Šimić, pjesnici su čuđenje u svijetu.

Poznavao sam pesnikinju Ileanu Ursu. Od nje sam čuo ovo što ću reći.

Desetak pesnika putovali nekud po Vojvodini, bio je to putujući festival. Rekli su, na sledećoj stanici treba da im se pridruži pesnik Milan Nenadić.

Ileana, koja je već čitala Nenadićevu poeziju, a nikad ga nije videla, kaže: „Ja ću se udati za tog čoveka."

Te večeri se upoznaju i započnu zajednički život, nedugo zatim sklope i brak. I živeli su u ljubavi sve do 7. marta 2021. kada su pronađeni u kući, na Petrovaradinu. 

...Uzrok je curenje gasa, javili su mediji.