Како је изгледало извештавање из Приштине током НАТО агресије на СР Југославију и какав је ехо тог времена на данашњи руски напад на Украјину у новој епизоди „Бермудског троугла“ говори Александар Митић, некадашњи новинар АФП-а.

„Нисам имао нити хтео да имам нечију заштиту, јер сам желео да имам слободу да идем где мислим да треба. Већ две године касније, у рата у Авганистану, то више није било могуће- новинари су постали део војске и одбио сам да на тај начин извештавам. За новинарство и човечанство је најважније да новинари буду на лицу места и да истинито извештавају," каже за Бермудски троугао Александар Митић, једини новинар неког западног медија који је са Косова и Метохије извештавао свих 78 дана НАТО бомбардовања СР Југославије.

Захваљујући његовим извештајима за француску агенцију АФП свет је сазнао о цивилним жртвама у Ђаковици и другим деловима Косова и о суровости употребе касетних бомби у том рату, Тони Блер и Бил Клинтон су страховали да ће изгубити пропагандну предност, а утицајни заговорници рата су мењали мишљење.

„Ратни извештач Пол Вотсон, добитник Пулицера, гађао је пикслом телевизор, јер није могао да поднесе да портпарол НАТО Џејми Шеј стално прича другачије од оног што смо видели на терену, " каже Митић.

Са гостом пете епизоде Бермудског троугла разговарамо о значају ратног извештавања за потпуну истину о сукобу, лажним вестима које је раскринкао и пропагандним лекцијама које су светске силе научиле из бомбардовања СРЈ, а данас их примењују у комуницирању сукоба у Украјини.

„Остао сам у Приштини и после Кумановског споразума с намером да извештавам о етничком чишћењу које се потом догађало. Без обзира што сам извештавао објективно, косовским Албанцима је то било проблематично. У Хотелу Гранд су ми показали списак за одстрел на коме је било моје име, а пошто су већ стигле друге колеге из АФП, одлучио сам тад да напустим Приштину."