Напади на Северни ток 1 и 2 најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру, колико их је избројао швајцарски Инстутут „Паул Шерер" да су се десили од 1980. године. Рат на дну мора, како аналитичари зову могуће сукобе око кључних подводних инфраструктурних објеката, већ годинама представља предмет расправа стратега. Неколико држава, укључујући САД, Кину, Русију и Велику Британију, има средства да такве нападе изведе.

У понедељак, 10. октобра, у 8 сати ујутру, рониоци немачке ратне морнарице спуштали су се до оштећених цеви гасовода Северни ток када је на педесетак километара од обале удаљеном острву Борнхолм избио потпуни курцшлус. Све што је на острво стизало подводним кабловима у тренутку је нестало - струја, телефонске везе, интернет...

Истовремено, у водама око острва налазила се права мала флота састављена од пловила различитих ратних морнарица - три данска, укључујући фрегату „Абсалон", шведски бродови, два америчка ратна брода, руска подморница са пратећим бродом, те немачки миноловац „Дилинген" и специјални брод „Мителгурн".

Паника је трајала неколико сати, колико и спекулације да се ради о новој подводној диверзији, каква је десетак дана раније зауставила оба крака „Гаспромовог" гасовода. На концу, локална електродистрибуција покренула је турбине не би ли надоместила струју која иначе на острво стиже подводним кабловима.

Данске власти надаље нису помињале квар на каблу, наводећи само да је приоритет редовно снабдевање острвљана електричном енергијом. Готово у исто време је, како је речено, „стабилизован притисак" у гасоводима Северни ток 1 и 2. 

Шведска истрага

Флота свакојаких ратних бродова стуштила се око данског острва недуго пошто су шведски истражитељи покупили доказе о диверзији на гасоводу са дна мора и по доласку у Стокхолм штуро саопштили да су уверенији него раније да су Северни ток 1 и 2 оштећени у саботажи, те да снага експлозије одговара детонацији неколико стотина килограма експлозива.

„Потврђујемо да је било детонација на Северном току 1 и 2 унутар шведске економске зоне, којима је причињена знатна штета на гасоводу. Истрага места експлозије појачала је сумњу да се ради о саботажи", навео је шеф шведских истражитеља Матс Лундквист, истичући да су на месту експлозије пронађени докази који ће бити додатно испитани.

Одлазак Швеђана представљао је сигнал осталим заинтересованим странама да почну сопствене истраге, па су се код Борнхолма одмах појавили Немци, Данци и Норвежани. Компанија „Норд стрим АГ", која је власник гасовода, обавештена је да неће моћи да пошаље своје истражитеље до рупа на Северном току 1 и 2, до окончања званичних истрага.

„До данас није нам омогућено да прегледамо оштећени део гасовода", саопштио је „Гаспром". „Према информацијама које смо добили од данских власти, за процесуирање нашег захтева биће потребно више од 20 радних дана".

Осим Данаца, истражитељима компаније која је у већинском власништву руска, приступ местима на којима су цеви гасовода експлодирале блокирају и Норвежани.

Диверзију је организовала држава, питање је само која. 

Немачка истрага 

Напади на гасоводе Северни ток 1 и 2 комплексна је операција, коју није могла да изведе терористичка организација, већ само добро опремљене и обучене специјалне снаге, оценили су немачки безбедносни стручњаци, који су се, после Швеђана и Данаца, укључили у истрагу о експлозијама у Балтичком мору.

Гасоводи Северни ток 1 и 2 оштећени су у експлозијама које одговарају снази 500 килограма ТНТ-а. Толико је било потребно да се уништи неколико центиметара челичне облоге и исто толико армираног бетона у који су постављене цеви гасовода, проценила је немачка обавештајна служба БНД.

С обзиром да су цеви постављене на дубини од 80 до 110 метара, немачки безбедносни експерти сматрају да је искључено да су за напад одговорне терористичке организације, већ једна од оних неколико држава које имају способност да овакву акцију планирају и изведу.

Анализа немачких обавештајаца, који учествују у комплексној истрази коју мање или више заједно воде Шведска, Данска и Немачка, уследила је свега неколико дана пошто су шведски истражитељи објавили њихове штуре налазе о својим резултатима прелиминарне истраге код острва Борхолм. Стручњаци у Данској и Шведској саопштили су да су успели да открију трагове експлозива и евентуално још неке доказе који би могли указати на који је начин напад изведен, али и да ће починиоце бити тешко идентификовати.

Немачка полиција и морнарица су у недељу кренули пут Борхолма како би и сами оценили штету и стекли праву слику оштећења на гасоводу. Пошто је шеф немачке полиције Дитер Роман претходно, прошле седмице, од ратне морнарице затражио помоћ како би се проценила штета на Северном току 1 и 2, тим немачких истражитеља је кренуо пут Данске у пратњи бродова „Дилинген" и „Мителгурнд".

Листом све обавештајне службе, укључујући и немачки БНД, искључиле су могућност да се ради о несрећи, наводећи да замор материјала или какав сличан сплет околности није вероватан узрок експлозија.

Рат на дну мора, или 10.000 саботажа за 40 година 

Напади на Северни ток 1 и 2 најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру, колико их је избројао швајцарски Инстутут „Паул Шерер" да су се десили од 1980. године.

Рат на дну мора, како аналитичари зову могуће сукобе око кључних подводних инфраструктурних објеката, већ годинама представља предмет расправа стратега, који једнако дуго упозоравају да неколико држава, укључујући САД, Кину, Русију и Велику Британију, има средства да такве нападе изведе.

На такву опасност је још у фебруару упозорио тадашњи француски министар одбране Флоренс Парли, који је објавио да је заштита подводне инфраструктуре, укључујући гасоводе, нафотоводе и оптичке каблове, саставни део стратегије одбране суверенитета Француске.

Према Парлијевом плану заштите инфраструктуре, француска морнарица ће помоћу подводних дронова и мини-подморница моћи да делује на дубинама до 6.000 метара, на начин на који то већ чине Британци и Кинези. „Француска жели да брани суверенитет, ресурсе и инфраструктуру чак и у дубинама океана", најавио је тада Парли.

Неколико месеци касније Европска унија је Русију и Кину идентификовала као једине две државе способне да употребом подводних експлозивних направа нанесу велику штету подводној инфраструктури.

Истовремено, из НАТО-а је стигло упозорење да се од 2015. године бележи појачана активност руских подморница око кључних подводних каблова, те да Москва има и могућност и знање да изведе акције усмерене против инфраструктурних објеката смештених на морском дну.

На дан када су експлодирале цеви Северног тока 1 и 2, командант немачке ратне морнарице Јан Кристијан Как је дневнику Велт објаснио важност подводне инфраструктуре, али и упозорио на способност Русије да покрене акције против таквих објеката у Балтичком мору и на Атлантику. 

Међусобне оптужбе

Западне обавештајне службе тврде да Москва на располагању има роботе способне да прате подводне каблове или гасоводе и поставе експлозивна пуњења, због чега ће бити покренута истрага о кретању свих бродова и подводних дронова од почетка године.

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) још током лета упозорила је Немце на могуће нападе на Северни ток, тврдећи да су пресретнуте руске комуникације у којима се изражава забринутост због могућих украјинских акција усмерених против овог гасовода.

Према изворима магазина Шпигл, Украјинци су, наводно, покушали да унајме брод у Шведској како би извели овакву операцију, али је ЦИА касније оценила да руски извори нису претерано кредибилни.

Готово истовремено, Руси су за саботажу гасовода у данским водама оптужили Сједињене Америчке Државе, наводећи да је зона у којој су се експлозије догодиле била под контролом америчких обавештајних служби. 

„Санкције нису биле довољне Англосаксонцима. Прешли су на саботаже... Почели су да уништавају паневропску енергетску инфраструктуру. Свима је јасно ко има користи од овога. Они који имају користи, то су и урадили", рекао је руски предсседник Владимир Путин.

Американци су руске оптужбе одбацили, али се неколико дана касније испоставило да је патролни авион „посејдон" П-8А надлетео Борхолм свега неколико сати после експлозија.

„Морнарички П-8А је био на рутинском лету изнад Балтичког мора невезано за цурење из гасовода Северни ток", рекао је Ројтерсу портпарол америчке ратне морнарице, што је изазвало лавину спекулација о наводној америчкој умешаности у саботажу гасовода.

Непосредно после експлозије, бивши пољски министар спољних послова Радек Сикорски написао је на Твитеру: „Хвала САД", али је после неколико дана обрисао твит.

Амерички политичари никада нису крили да им руски гасоводи у Балтику нису по вољи. Председник Џозеф Бајден је то рекао још пре почетка рата у Украјини. „Ако Русија изврши инвазију на Украјину, Северни ток 2 неће више постојати. Ми ћемо га окончати. Обећавам вам да ћемо бити у стању да то урадимо", рекао je америћки председник.

Чији су дронови

Компликована ситуација око истраге подигла је тензије у Балтичком мору, па су ратна ваздухопловства Данске и Норвешке од среде у неколико наврата подизала борбене авионе како би пресрели „стране летелице" које су се приближавале ваздушном простору Данске. Ни Норвежани ни Данци нису желели да одговоре на питања да ли се ради о руским авионима, јавила је данска телевизија ТВ2.

Осим на Балтику, тензије су подигнуте и у Северном мору, где норвешке власти истражују „значајан број" пријава неидентификованих дронова око нафтних и гасних постројења.

Истрагу „мистериозних дронова" заједнички воде оружане снаге и полиција, јављају медији у Норвешкој, наводећи да је до сада испитано тридесетак сведока летова беспилотних летелица.

„Истрагом је утврђено да нису сви пријављени случајеви заиста забрињавајући... У једном случају се радило о Јупитеру који је био мало сјајнији, или се радило о удаљеном броду", рекао је један од шефова норвешке полиције Амунд Ревхајм. 

Ипак, норвешке оружане снаге драматично су појачале присуство око платформи за експлоатацију нафте и гаса у Северном мору, иако за сада истрага није успела да идентификује порекло беспилотних летелица.

Додатне снаге распоређене су после експлозија на гасоводима Северни ток 1 и 2, а у току је инспекција гасовода „Јуропајп 2", која од Ставангера води до Немачке. Компанија „Гаско" је, истовремено, појачала обезбеђење гасовода „Јуропајп 2".

У недостатку доказа који би могли идентификовати правог кривца, очи јавности упрте су и у украјинске специјалце, чију су обуку у подводним активностима претходних година водили рониоци америчке ратне морнарице.

Према једној од верзија, која је претходне седмице представљена у западним медијима, саботажу су изазвали Руси покушавајући да вештачки подигну цене природног гаса и истовремено покажу како су у стању да изведу такву акцију и на другим подводним инфраструктурним објектима од глобалног значаја.

С друге стране, добар део западних обавештајаца сматра да уништавање гасовода Северни ток 1 и 2 ни у ком случају не одговара руским интересима, посебно уколико се у обзир узме могућа употреба овог гасовода у будућности. 

Листа сумњиваца за диверзију могла би бити и знатно шира, уколико се у обзир узме чињеница да су израелски обавештајци у неколико наврата од почетка године упозоравали да се рониоци Хезболаха мувају око сензора постављених на дну мора, тестирајући брзину одговора власти у Тел Авиву.

Средином прошле године, израелски рониоци поставили су мине и онеспособили ирански брод „Савиз", укотвљен у Црвеном мору. „Савиз" је био регистрован као теретни брод, али Мосад је годинама тврдио да се ради о шпијунској и логистичкој бази иранске Револуционарне гарде.

Лидери НАТО су у јуну 2021. година саопштили да ће заштитити и диверсификовати ланац снабдевања енергентима, те додатно обезбедити кључну инфраструктуру. „Појачаћемо напоре да се ухватимо у коштац са изазовима који очекују нашу енергетску безбедност", наводи се у документу насловљеном „Обавеза појачане прилагодљивости", који се, с обзиром на догађаје који су уследили, тумачи као мрачно предвиђање енергетског рата са Русијом. 

Диверзије на Турском току

Јуче, у понедељак 10. октобра, када је Борхолм остао без струје, руски председник Путин оптужио је Украјину да је покушала да саботира једну од деоница јужног гасовода Турски ток.

На то је реаговао и председник Србије Александар Вучић, наводећи да би Србија остала и без струје и без гаса када би био уништен гасовод Турски ток, а затим најавио да ће тражити од БИА и полиције да гасовод у Србији заштите од могућих диверзија.

„Нико у медијима није приметио, а пише да је председник Путин данас рекао да је неко покушао да уништи Турски ток и да спречи даљи доток гаса", изјавио је председник Вучић. „Да се то догодило не знам шта би радили, то би значило да не бисмо имали струје, јер не би радиле гасне електране , ТЕТО Нови Сад, Зрењанин и ТЕТО Панчево. То би значило да нема гаса, ничег нема, без обзира на наше резерве које су највеће у историји", рекао је Вучић новинарима после разговора са председником Уједињених Арапских Емирата Мохамедом бин Зајед Ал Нахјаном.

Александар Вучић је рекао да ће тражити додатне информације од руске стране о покушају да се уништи Турски ток и да ће тражити да се наш гасовод додатно заштити целом дужином. „Разговарао сам са БИА, разговараћу и са полицијом да дижемо хеликоптере да заштитимо гасовод од потенцијалних диверзија и свега другог. Ово се, плашим, дешавало у Црном мору, а не код нас, али оно што можемо ми ћемо да урадимо", рекао је Вучић уз поруку да нам „следи, као што је и најављивао, велика борба".