Председник Србије Александар Вучић био је у Абу Дабију гост Мохамеда бин Заједа, већ годинама најближег савезника саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана. Два Мохамеда, бин Зајед и бин Салман, данас предводе Персијски залив и арапски свет. О наклоности саудијског лидера отимају се западне земље откако је значај Саудијске Арабије вишеструко порастао од избијања руско-украјинског сукоба који је избацио из колосека енергетске токове и довео до нафтних и гасних шокова у свету. За то време Бин Салман у саудијској пустињи гради футуристички град НЕОМ у коме ће бити више робота него људи и који би требало да представља "технолошки и цивилизацијски скок за човечанство", како најављује. Цена изградње НЕОМ-а је чак 500 милијарди долара.

Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија кључне су земље Арабијског полуострва и Персијског залива. Отуд су лидери ове две земље радо виђени и важни европски гости. После четири године, саудијски принц Мохамед бин Салман посетио је у августу Грчку и Француску, и то одмах након што је у Ријаду угостио америчког председника Џоа Бајдена. Баш у то време у Србији je био египатски председник Абдел Фатах Ел Сиси, који је на молбу председника Макрона на крају турнеје из Београда одлетео у Париз.

Председник Србије Александар Вучић био је два дана, 10. и 11. септембра, у Абу Дабију гост Мохамеда бин Заједа, владара Уједињених Арапских Емирата и већ годинама најближег савезника саудијског престолонаследника, Мохамеда бин Салмана.

Србија има веома блиске односе са УАЕ, а председник Вучић са шеиком Мохамедом бин Заједом. Овога пута Србија је добила милијарду долара на зајам с каматом од три одсто, што је велики улог у државну касу пред зиму која доноси очекиване, али и непредвиђене изазове. Поред осам других споразума постигнутим у Абу Дабију, потписан је и Споразум о стратешком партнерству, који односе две земље поставља на највиши и привилеговани ниво.  

Владар Емирата

Мохамед бин Зајед, заједно са саудијским престолонаследником, водећа је личност Залива и арапског света. После „арапског пролећа" афирмисао се као непомирљиви борац против „политичког ислама" и терористичких група које пропагирају неку верзију калифатa, тврдећи да би то била катастрофа за арапски и исламски свет. Они који су радили на Блиском истоку поштују ову интуицију емиратског владара. „У почетку сам био скептичан", каже Брет Мекгурк, званичник Сједињених Држава који је за три администрације радио на Блиском истоку и добро познаје Мохамеда бин Заједа. „Дошао сам до закључка да је он много био више у праву него ја."

Шеика Мохамеда бин Заједа Ал Нахјана Федерално врховно веће Уједињених Арапских Емирата изабрало је 14. маја  за новог владара УАЕ, након што је претходног дана преминуо дотадашњи владар, Халифа бин Зајед ел Нахјан. Тако је Мохамед бин Зајед постао трећи владар УАЕ од оснивања Емирата 1971.

Упркос малој величини, јер земља има мање од милион грађана, УАЕ поседују више од 1,3 трилиона долара у државним фондовима и војску која је боље опремљена и обучена од било које друге у региону, осим Израела. На унутрашњем плану, Емирати су земља која тежи и подржава иновације, градећи хипермодерне градове с беспрекорном климом и условима за живот.

Да би то постигли, Емирати су одлучили да људима из науке и стваралаштва из целог света који могу да унапреде оце циљеве земље доделе „златну визу" и све услове неoпходне за живот. То је једина земља у свету која има Министарство среће и благостања које спроводи програм достизања „срећног и што срећнијег друштва".

У свему томе водећу улогу има шеик Мохамед бин Зајед, оштроуман, секуларно настројен лидер са планом за будућност региона и ресурсима за његово спровођење. 

Два Мохамеда: бин Зајед и бин Салман 

Мохамед бин Заједом је изградио веома присне односе са саудијским престолонаследником Мохамедом бин Салманом. Њих двојица су још 2015. почели да кампују заједно у пустињи, а повезује их и заједничка наклоност према соколарству. Имали су довољно времена да упознају један другог и ускладе своје погледе на развој својих земаља. Од тада, ова двојица лидера предводе Персијски залив и арапски свет.

Мохамед бин Салман Ал Сауд је централна личност саудијске државе. Престолонаследник је, премијер и министар одбране Саудијске Арабије, као и председник Савета за економска и развојна питања и председавајући Савета за политичка и безбедносна питања. Он је седми син краља Салмана бин Абдулазиза и најстарији од шест синова које је родила трећа краљева супруга, Фахда бин Фалах Ал Хитлајн. Мохамед бин Салман сматра се де факто владаром Саудијске Арабије.

Када је реч о дипломатским односима наше земље са Саудијском Арабијом, Србија је заостајала иза других држава, пошто је тек 2013. званично успоставила дипломатске односе са саудијском краљевином. Од тада, они су у сталном успону. Ни социјалистичка Југославија није имала успостављене дипломатске односе, иако су саудијски краљ Фејсал и Тито лично били веома блиски. 

Саудијски министар спољних послова, принц Фејсал бин Фархан био је почетком октобра прошле године у Београду, на обележавању 60 година од оснивања Покрета несврстаних, а почетком августа ове године разговарао је телефоном с министром спољних послова Николом Селаковићем и том приликом су се сагласили да је неопходно одржавање политичког дијалога између две земље на високом нивоу уз оцену да би сусрети на највишем нивоу томе знатно допринели.

Почетком ове године, министар Селаковић састао се са амбасадором Саудијске Арабије Осамахом Дахелом Ал Ахмадијем и пренео му да би посета представника краљевске породице Србији, краља Салмана бин Абдулазиза Ал Сауда или престолонаследника Мухамеда бин Салмана бин Абдулазиза Ал Сауда, била „камен темељац за даље унапређење односа две земље". У јуну је саудијски министар туризма Ахмад Акила ал-Хатиб боравио у Београду и разговарао о сарадњи у областима туризма, образовања, иновација и ИТ сектора. Саудијско-српски односи су у успону. Очекује се да ће ускоро саудијски министар спољних послова, принц Фејсал, доћи у прву званичну посету Србији.

Бајден у Ријаду, Бајден из Ријада

Значај Саудијске Арабије вишеструко је порастао од избијања руско-украјинског сукоба који је сасвим избацио из колосека глобалне енергетске токове и довео до нових нафтних и гасних шокова у свету. Због тога су и оне земље које су имале уздржан став према владајућој саудијској породици или бојкотовале земљу због случаја новинара Гамала Кашогија, попут САД, Турске и европских држава, попустиле и промениле свој став. Амерички председник Бајден посетио је почетком августа Саудијску Арабију, а турски председник Ергдоган у априлу ове године. 

Западни напори да се Ријад казни због случаја Кашоги изјаловили су се и контрапродуктивно нашкодили интересима САД током једне од највећих америчких спољнополитичких криза од Другог светског рата. То помаже да објасни Бајденову тешку одлуку да отпутује у Саудијску Арабију у настојању да се искупи.

Бајден је разговарао са саудијским челницима о повећању производње нафте како би се ублажио притисак на глобално тржиште због санкција Русији и на тај начин помогао коалицију која подржава Украјину. У овоме није постигао много. Саудијски престолонаследник обећао је повећање производње са 12 до 13 милиона барела дневно, после чега Краљевина више неће имати могућности за даље повећавање.

Иако посета америчког председника Садијској Арабији можда може да помогне да бин Салман убудуће одговори на Бајденове телефонске позиве, пошто то није учинио након почетка руско-украјинског сукоба, мало је вероватно да ће Бајденова посета сама по себи бити довољна за решавање дугорочног америчког губитка моћи и утицаја на Блиском истоку. 

Арабија Мохамеда бин Салмана

Мохамед бин Салману је у августу предузео кратку европску турнеју, током које су му грчки и француски домаћини указали изузетне почасти. Грчка је учинила и корак без преседана, па су споразуми о грчко-саудијској сарадњи потписани на Акропољу, родном месту атинске демократије. „Ово се никада раније није догодило", одушевљен је био министар развоја Грчке Адонис Георгијадис. „Никада нисмо ни са једном другом земљом на свету  меморандум о разумевању потписали у Акропољском музеју. Ово је гест наше владе и нашег премијера којим смо краљевини Саудијске Арабије хтели да покажемо како осећамо да је она за нас нешто веома изузетно."

За 48 сати у ​Атини је потписано 17 билатералних споразума, укључујући и онај који предвиђа постављање кабла за струју који би, обећао је саудијски принц грчком премијеру Кирјакосу Мицотакису, Европи обезбедио „много јефтинију енергију", а од Грчке направио чвориште за зелени водоник. „Мислим да имамо много историјских прилика које ћемо данас искористити", рекао је Мохамед бин Салман у Атини. „Нови подморски кабл за напајање би Грчкој и југоисточној Европи обезбедио много јефтинију, обновљиву енергију - нова сарадња све мења за обе стране", рекао је.

Саудијски гост стигао је у Атину са делегацијом од 700 људи у седам авиона. За њих је било потребно 350 лимузина, којих није било у Грчкој па су додатне морале да се допреме из Бугарске и Немачке. 

„Ја сам богата, а не сиромашна особа. Нисам Махатма Ганди ни Нелсон Мандела," рекао је бин Салман у једном интервјуу. „Члан сам владајуће породице која је стотинама година старија од оснивања Саудијске Арабије". Уз то је истакао да преко 50 одсто својих личних прихода троши у добротворне сврхе.

Визија 2030. 

Први и најважнији приоритет спољне политике Саудијске Арабије јесте сарадња са државама Персијског залива и очување регионалне безбедности. Још од тренутка када је краљ Абделaзиз Абдел Рахман Ал Сауд 1932. основао краљевину, регион Перијског залива сматра се првостепеним правцем државне спољне политике, како због географског положаја и историјских веза, тако и сличности политичких и економских система заливских држава.

Саудијска Арабија има површину од око 2.150.000 km2, заузимајући тако 80 одсто територије полуострва које дели са још шест монархистичких држава и једном републиком, Јеменом. У њој живи 31 милион становника, од којих су две трећине Саудијци, а једна трећина странци. Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која је и главни економски покретач развоја државе. Извоз нафте чини око 90 одсто укупног извоза и доноси око 75 одсто прихода државног буџета, што доприноси економском благостању њених становника. 

Мохамед бин Салман је учинио много напора да реформише Саудијску Арабију и промени њен имиџ на међународном нивоу и унутар Краљевине. То укључује прописе којима се ограничавају овлашћења верске полиције и унапређују права жена, као што је укидање забране женама да возе у јуну 2018. и слабљење система мушког старатељства у августу 2019.

Kултурни догађаји који илуструју заокрет под његовом владавином укључују први јавни концерт једне певачице одржан у земљи, први спортски стадион који прима жене, повећано присуство жена у запошљавању и отварање земље за међународне туристе увођењем система е-виза. Своје циљеве формулисао је кроз стратешки програм „Саудијска визија 2030", који подразумева смањење зависности Саудијске Арабије од нафте, диверзификацију њене економије и развој сектора јавних услуга као што су здравство, образовање, инфраструктура, технологија и туризам. 

Део програма „Визија 2030" јесте и изградња града будућности названог НЕОМ. 

НЕОМ - цивилизацијски скок 

На северозападу Саудијске Арабије, у провинцији Табук, недалеко од египатског Шарм Ел-Шеика, почела је изградња футуристичке метрополе, града који ће се у потпуности ослањати на обновљиве изворе енергије, првенствено ветра и сунца.

Најављен још 2017. године од стране саудијског престолонаследника Мохамеда бин Салмана, пројекат „НЕОМ", представља један од највећих подухвата данашњице. Инвестиција вредна 500 милијарди долара довешће до многих револуционарних новитета у области градње и паметних технологија.

Мохамед бин Салман будући град НЕОМ замишља као „цивилизацијски скок за човечанство" изван традиционалних саудијских ограничења, ново пословно средиште са напредном технологијом, град који ће имати више робота него људи.

„Желимо да главни робот у НЕОМ-у буде 'НЕОМ - робот број један'", рекао је престолонаследник земље која је прва на свету основала министарство вештачке интелигенције, чији је министар двадесетседмогодишњи Омар бин Султан, и која је постала прва земља која је 2017. дала држављанство хуманоидном роботу по имену Софија.

„Све ће у НЕОМ-у имати везу са вештачком интелигенцијом, са 'интернетом ствари' (Internet of Things, IоТ) - све!", рекао је принц Мохамед. „НЕОМ-ова сврха није да ствара радна места за Саудијце, већ да буде светски центар".

Три града у једном

НЕОМ ће се простирати на површини од 26.500 km(већој од Кувајта или Израела, 33 пута већој од Њујорка), протезаће се 170 километара дуж морске обале и обухватаће три одвојене структуре, назване Тројена, Оксагон и „The Line" („Линијски град").

Тројена ће бити планински туристички центар, смештен 50 километара од Акабског залива, на надморској висини од 1.500 до 2.600 m и на површини од преко 60 km2. За разлику од остатка региона, у овој области је знатно хладнија клима, захваљујући којој ће туристима током целе године моћи да се понуди скијање и авантуристичкеи спортови, а посебан утисак остављаће вештачко језеро и технолошко село у оквиру центра. Завршетак изградње прве етапе пројекта Тројене очекује се до 2026. године.

Индустријски комплекс Оксагон, у облику правилног осмоугла и са планираном површином од 48 km2, постаће највећа плутајућа структура на свету. Оксагон је планиран као град који би уједно био индустријски, пословни и научни центар на Црвеном мору, али и високо аутоматизована лука.

Напајаће се искључиво обновљивом енергијом и користиће напредну технологију, интернет ствари (IoT), вештачку и предиктивну интелигенцију и роботику, како би створио интегрисан и ефикасан ланац снабдевања.

Смештен недалеко од Суецког канала кроз који пролази око 13 одсто глобалне трговине, јасно је да ће Оксагон постати једно од најважнијих чворишта света.

Линија будућности

Свакако, најзанимљивија област НЕОМ-а биће „The Line" - урбана структура дужине 170 километара и ширине 200 метара, која ће повезати Црвено море са висоравнима на северозападу државе. Линијски град, до сада невиђен приступ урбанизацији, биће дом за 9 милиона људи, а очекује се да прве сталне становнике добије до краја 2024. године.

Линеарна структура града у потпуности замењује традиционални концепт урбаног живота, те је тако планирано да у њему не буде возила и путева. Уместо аутомобилима, превоз би се обављао супербрзом подземном железницом, чији би возови од једног до другог краја града стизали за 20 минута, док би се изнад земље, дуж линије, изградиле градске четврти. Унутар њих би се на 5 минута хода налазила већина градске инфраструктуре потребне за живот будућих становника.

Овај вишемилионски град планиран је да буде из три нивоа: једног надземног, који би у потпуности био пешачка зона и два подземна - један за снабдевање и одржавање града, а други за јавни превоз. 

Ако се узме у обзир чињеница да Саудијска Арабија увози око 80 одсто хране, а готово 50 одсто воде добија десалинизацијом, тешко је поверовати да ће регија НЕОМ бити у потпуности самоодржива, оцењују аналитичари овог амбициозног пројекта.

Саудијска Арабија ће у НЕОМ укључити решење „једна земља - два система", јер ће НЕОМ на својој територији имати одређену аутономију правосудног и пореског система у оквиру краљевине, што би допринело привлачењу страног капитала. То илуструје промотивни видео, који је до сада погледало 400 милиона људи, приказајући жене које слободно трче у трикоу на јавним местима, раде заједно са мушкарцима и свирају инструменте у музичком ансамблу, а једна жена у њему која носи хиџаб, главу је прекрила шареним ружичастим шалом.

Иако ће футуристички град бити пријатељски настројен страним гостима, саудијска влада неће у њему дозволити алкохол, саопштио је принц Мохамед. „Можемо да спроведемо 98 одсто стандарда који се примењују у сличним градовима, али постоји 2 одсто које не можемо. Као, на пример, алкохол", рекао је принц. „Странац, ако жели алкохол, може да оде у Египат или Јордан", саветује бин Салман.

Продаја "Арамка"

Да би се остварили амбициозни циљеви пројекта „Визија 2030", чији део је и НЕОМ, престолонаследник бин Салман припремио је излазак нафтне компаније „Арамко" на берзу. „Арамко" је највећа светска нафтна компанија, али њена политика и обим производње зависе од Краљевине Саудијске Арабије, већинског акционара, са учешћем више од 98 одсто.

Годишње дивиденде овог нафтног гиганта износе 75 милијарди долара, а цена једног процента компаније, који саудијска влада намерава да прода, износи чак 190 милијарди долара. Као највероватнији купац тог постотка помиње се Кина, будући да највећи део саудијске нафте одлази управо у ову државу. Саудијски гигант, такође, размишља о продаји удела у својој мрежи гасовода, како би прикупио готовину за пројекте и привукао стране инвеститоре.

Продаја мањинских удела у капиталу компаније „Сауди Арамко" помогла би Саудијској Арабији у њеној афирмацији као атрактивне и исплативе дестинације за инвестирање.

Принц Мохамед бин Салман нема нимало сумњи у успех ових гигантских подухвата. „Ми својим именом гарантујемо за њих", обећава саудијски престолонаследник.