"Брада ми расте као Дражи, коса ми је као Путинова" - рекао је у шали Мирослав Ћиро Блажевић објашњавајући хрватским новинарима како реагује на руску вакцину коју је примио у Београду. А онда је, после једног дана регионалне медијске сензације, рекао да је све измислио и да није примио вакцину у Србији, већ да је само направио добру пародију. А скоро да је изгледало као истина. Јер овај тренер свих тренера често је знао да изненади својим изборима. И спортским, али и политичким.

Колико је само емотивних тастера код Срба и Хрвата притиснуо Мирослав Ћиро Блажевић када је рекао да је примио руску вакцину у Београду и да му због тога расте брада као Дражи, а да му је коса као Путинова?!

И у Хрватској, као и свуда, доста се расправља о „цијепљењу преко реда". Вакцине су постале једна од најважнијих тема ударних вечерњих телевизијских емисија, тема свих тема, па и добро питање за "тренера свих тренера".

Тако су хрватски новинари питали Ћиру Блажевића да ли је истина да је у загребачкој болници примио вакцину преко реда. А онда су добили неочекиван одговор: „Нисам се угурао преко реда, не желим! Да јесам, сад би ми ти јеба матер!", рекао је Ћиро кроз осмех. Затим је открио да је примио вакцину, али у Србији, и то руску Спутњик В: „Лепо сам тамо отишао кад сам већ могао, и могу ти рећи, свакога дана кад се погледам у огледало, све више личим на Путина! Расте та лепа плава коса, баш је дивна, још само да извежбам његов поглед, и то је то!"

На констатацију да ће ускоро морати и по другу дозу, Ћиро је одговорио да су Руси специјално за њега смућкали вакцину у само једној дози. „Извадили су ми тамо и крв да виде како сам реаговао на вакцину, ваљда тест на антитела. Чуј, како сам реаговао, тако да морам и браду подшишати, расте к'о у Драже...".

На крају је озбиљно рекао да је отишао у Србију јер тамо нуде "најефикаснију" и "најверодостојнију" вакцину, које у Хрватској још нема и ко зна хоће ли је уопште и бити.

И то је било то, Ћиро је пустио вест за све. Хрвати су реаговали због фрке око вакцина и оскудице у истима, Срби јер је Ћиро хрватски тренер над тренерима и не би био први познати Хрват који је вакцину примио у Београду - њу је претходно, али стварно, примила књижевница Ведрана Рудан.

Али, онда је Блажевић рекао да је све измислио: "Ма, дијете моје, ја сам направио једну малу пародију на све ово, на ове наше како су се неки цијепили преко реда, што је испало смијешно. Они су се први цијепили у Сабору, а сад нападају ове јаднике који су од остатка цјепива добили дозу. Па сам ја из зајебанције пустио причу да сам се цијепио, и то у Србији. Ја се нисам уопће цијепио".

Феномен Ћиро - Слушај сине...

Али скоро да је све изгледало као истина. Јер овај духовити фудбалски тренер често је знао да изненади својим изборима. И спортским, али и политичким. "Слушај сине", тако обично почиње сваки разговор, још од времена када су га сматрали највећим фудбалским шармером са чувеним белим шалом као својим заштитним знаком.

А Мирослав Ћиро Блажевић био је много тога. Хрватској је донео један од највећих спортских успеха у историји, треће место на свету. Био је и велики Туђманов пријатељ, мада је Иво Пуканић записао да је Ћиро освојио бронзу у улизивању Туђману. Блажевић је био и кандидат за председника Хрватске 2005. а у мају 2019. овај дугогодишњи симпатизер ХДЗ-а одлучио је да подржи Самосталну демократску српску странку Милорада Пуповца.

У споту који је тада изашао Ћиро каже: „Некада су сви мени викали - Ћиро, педеру! А сад чујем да то вичете Пуповцу. Мени сте викали зато што ме волите, а не знам зашто то њему баш вичете. Но, знам да ћу га ја подржати. Сине, слушај шта ти твој Ћиро каже: сви људи су једнаки", изговарио је Блажевић у споту за листу СДСС-а "24 - Једнаки".

Али, као и за сваку одлуку Ћире Блажевића, и за ову с пролећа 2019. године, битно је разумети контекст.

Кампања СДСС-а тада је била „Знате ли како је бити Србин у Хрватској?". Билборди са овим натписима, пола на латиници, пола на ћирилици, у неким деловима Хрватске били су префарбани и на њих су дописиване пароле „За дом спремни", и латинично слово У.

Било је то време великих очекивања политичких представника Срба из Хрватске да би могли да освоје један, можда и два мандата на изборима за Европски парламент, и тако европској јавности укажу на положај Срба у Хрватској. Први на листи био је Пуповац, други је био угледни професор политичких наука из Загреба Дејан Јовић. A после Блажевића, СДСС је подржао и Стјепан Месић.  

На крају ни Пуповац, ни Дејан Јовић, ни Самостална демократска српска странка нису добили довољни гласова да уђу у Европски парламент. Пуповац је говорио - Ћиро нам је помогао више од Месића, пробијен је лед, и Хрвати су гласали за српску листу. А Ћиро Блажевић овако је објаснио зашто је одлучио да тада подржи СДСС:

„Неко мора почети са позитивним понашањем, па нека то будем ја. Ја сам права особа за овај спот и није ме брига за негативне коментаре. Нико не може доводити у питање мој патриотизам и све оно што сам урадио за Хрватску. И баш сам ја добро погођен да дам пример да не смемо да се мрзимо, већ да треба да се толеришемо."

Рекао је да и би због снимања спота за српску странку могао да буде избачен из ХДЗ-а. „Могу ме избацити из странке јер сам направио, по некима, нешто што нисам имао право, али ја сам морао подржати ове своје", поручио је тада Ћиро. Реплицирајући му, премијер Хрватске Андреј Пленковић је рекао да нема ни говора о било каквом кажњавању славног тренера. „Неће бити кажњен, Ћиро је супер. Више нама Ћиро вреди него многи други. Све је то добро", казао је Пленковић.

Тарик Филиповић, водитељ, глумац и аутор познате представе "Ћиро", за РТС је рекао да је Блажевић овим својим гестом једноставно показао да је човек.

"И ја мислим да је покренуо једну лавину која ће се добро одразити на хрватско друштво, јер он је рекао укратко: то су моји суграђани и једна од странака на политичкој сцени - у чему је проблем? Онолико си велик колико мањина можеш да штитиш у животу и ја се потпуно слажем са његовим гестом", каже Филиповић.

Ратко Дмитровић дуго је живео у Хрватској, познаје тамошње прилике, а добро познаје и Ћиру Блажевића. Овај дугогодишњи новинар, а данас министар, каже: "Да су мени ставили десет Хрвата на списак и рекли - покажи једног који ће учествовати у кампањи за српску странку, без размишљања бих показао на Ћиру Блажевића. Зашто? Ћиро јесте био у ХДЗ-у, био је кућни пријатељ Туђмана, играли су тенис заједно, али никада није, чак ни у двосмисленој реченици, рекао ништа против Срба."

Први бели шал Југославије

У званичној биографији Мирослава Ћире Блажевића пише да је рођен у Травнику 1935. године, у данашњој Федерацији БиХ. Рано је остао без оца, одрастао је уз мајку.

„Он је с Бојне, то је једно брдо данас скоро у центру Травника, а онда је било на периферији", каже Мухарем Баздуљ, писац, такође родом из Травника. "Он је из једне прилично сиромашне фамилије, и он је увек говорио - да се у мојим околностима родио Фабио Капело, он не би добацио ни до Турбета." 

Блажевић је говорио да никад није био без посла. Потписао је скоро 30 уговора у каријери, а најпознатији су они тренерски. Слава је кренула из Швајцарске, када је Ћиро почео да носи бели шал, наводно по узору на глумца Шарла Боајеа, некадашњег партнера Грете Гарбо.

"Два најпознатија шала у тој Југославији били су његов шал и шал Ибрахима Ругове", прича новинар листа Данас Зоран Пановић. "Ти модни детаљи су искакали од некакве уштогљености тадашње Југославије, као што је и онај џемпер Васила Тупурковског." 

Тај шал Максимир ће славити 1982. године, када је Ћиро Динаму, после 24 године, донео титулу првака Југославије.

Време социјализма било је и време када су се политички и друштвени садржаји преносили у поље спорта, а подршка клубовима стизала je из центара моћи. Ни опредељења навијача нису била случајна. За Динамо су наравно навијали они који су били највише национално свесни. Зато се и титула коју је Ћиро Блажевић донео Динаму и у том кључу дуго прослављала.

„То је било десет година након Маспока", каже Ратко Дмитровић, "и Ћиро је тада каналисао разбијени национални талас, на неки начин га сакупљао и постављао на трибине Максимира. Ћиро Блажевић на господски начин оживљава национални покрет са оделом и белим шалом".

Ћиро Блажевић одувек је био духовити козер, и човек који је плео приче и митове о себи. "Око њега круже многе приче које расту као квасац", писао је 80-их година о њему Александар Тијанић. Импутирали су му и да је терао играче у цркву, да је увео молитве као део психолошке припреме, а Блажевић је одговарао: "Тројица у тиму се крсте са три прста, четворица клањају Алаху, остале одгајам у католичком духу, зато на терену имам три бога уз себе, и не могу да изгубим."

И данас се много расправља о томе какав је Ћиро тренер, али му нико не спори да уме да створи атмосферу у тиму. Тарик Филиповић присећа се једне ситуације: "Једном је узео оригинал ролекс, који знаш колико кошта, бацио га, згазио и рекао - овако треба згазити и играча. И они се сви разлете по терену."

Говорило се да је Ћиро Блажевић као Атила Бич Божји, да не трпи друге моћнике и да се зато свуда кратко задржава.

"Ја сам динамовац, али се тамо не враћам", реченица је коју ће изговорити много пута. Рећи ће то и 80-их, када је дошао у Приштину, са другачијом амбицијом. Сви у Приштини носили су тада беле шалове, а легенда каже да је лиценцу за производњу имао лично Блажевић.

"То је била једна чудна ситуација", присећа се новинар Зоран Пановић. "Приштину су тада водили кратко један Мирослав и један Милован, један Хрват и један Србин. Прво је Мирослав Ћиро Блажевић дошао из Швајцарске, дигао Приштину и спасио је од испадања из лиге, а онда је Милован Ђорић наставио да води овај клуб. А Приштина је тада имала највише гледалаца у просеку на теренима бивше Југославије". 

Ако Просинечки постане играч...

Док је он био тренер Динама, није било места за Роберта Просинечког. Остаће чувена реченица коју ће касније и сам Блажевић често понављати: "Ако он постане играч, ја ћу појести тренерску диплому." Просинечки ће играч постати у Звезди, и то какав.

А на питање да ли ће и он доћи у Звезду, Ћиро Блажевић је једном рекао: "Не дају ми јер сам Хрват из Травника."

Осамдесетих је говорио да је динамовац, али да је Звезда највећи југословенски клуб и једина за коју у Европи знају. Није крио да је још од 80-их имао велику жељу да дође на Маракану, али да га Звезда није хтела. Можда је Блажевић ипак имао прејак национални багаж да би водио један српски клуб.

"Да ми Туђман каже..."

"Да ми председник каже - сручи себи катедралу на главу, ја бих то урадио", тако је Блажевић описивао свој однос према Фрањи Туђману. Говорио је да су у односу на њега сви безначајни. "Иако сам 13 година млађи, дај боже да живим још само толико година колико ће да проживи и мој председник", рекао је једном. Памти се и да је лопове који су му опљачкали сеф молио да му врате само Туђманово писмо.

 „Он је мени рекао интимно, пошто се по том питању никад нисмо слагали - али зато пријатељи и јесу да се у нечему не слажу - да је он оца јако рано изгубио, и да је у њему видео оца",  каже аутор представе "Ћиро" Тарик Филиповић. "То је њихова приватна ствар и ја у то не улазим. Али била је једна ствар коју сам после у представу убацио: кад је Туђман имао грип па је он изјавио за новине да је преузео председников грип само да њему буде добро, и ту сам га масакрирао овако пријатељски", додаје уз осмех.

Можда га је због односа према Туђману сплитски Ферал трибјун назвао "Роналдом међу удварачима, подрепашима, каријеристима и сличном братијом". Уврстили су га и у своју едицију „Greatest shits".

"Његов однос са Туђманом је био као однос Бате Живојиновића према Милошевићу. Велики човек у свом послу био је фасциниран једним политичарем тог типа", каже Зоран Пановић.

Мухарем Баздуљ истиче да је Блажевић после стицања хрватске независности на номиналном нивоу, на нивоу изјава, изразито подржавао Туђмана, али да он никада заправо није ишао непријатељски и шовинистички према другима. "Он слави оно што сматра својим, али никада не иде ђоном на непријатеља."

Ћиро, педеру!

Фрањо Туђман је Блажевића поново довео у Динамо. Било је то време када се Динамо звао Кроација. Не зна се да ли је тада или раније Ћиро зарадио увреду од које ће касније успети да направи свој маркетиншки трик.

„Он је један од оних људи на које се етикете не лепе", каже Мухарем Баздуљ. "Данас је то можда другачије, али у оно доба, кад је хомофобија била на нивоу мејнстрима, на питање да ли га вређа кад му говоре Ћиро педеру, он би одговарао: 'Сине, што би ме вређало, педери су увек били најпаметнији људи, песници, сликари, креатори'." 

"Он каже: Мени није, сине, жао што су мени викали 'Ћиро, педеру!' Ја побеђујем, а они мени: 'Ћиро, педеру!'. Ја трећи на свету, а они мени 'Ми смо педери, Ћиро је наш!'. Мени је жао, сине, што сам показао трибини да ме то боли, а трибина је као мотор, не ради на бензин него на туђу крв", прича Тарик Филиповић.

Блажевића ће 90-их, у чувеној афери "Тапи", хапсити француска полиција због намештања утакмица. Ипак, Ћиро се из тога на крају извукао и онда тријумфовао. Хрватској је са Светског првенства у Француској 1998. донео бронзу.

Блажевић је једном за фудбалере старе Југославије рекао: "Њихов проблем је што брзо задовоље своје амбиције. Победе Реал, али изгубе од Чукаричког. Дођу у Рим, али не виде папу, већ се задовоље тиме што су видели Рим." За Ћиру је бронза 1998. била као да је видео папу.

Тако, он има титулу првака 1982. године са Динамом, има титулу победника купу и има треће место на свету у фудбалу. То је био највећи успех хрватске фудбалске репрезентације до онога што је касније урадио Златко Далић. Отуд и титула тренер свих тренера.

Кад је на Маракани нестала струја

Ипак, након Француске, Блажевић је имао још једну велику жељу - да победи Југославију.

У квалификацијама за Европско првенство 2000. на утакмици у Београду СР Југославија-Хрватска најпре је било нерешено, без голова, па је у чувеној утакмици на Максимиру било 2-2. Хрватска није прошла, даље су отишле Југославија и Ирска.

Ћиро се касније присећао утакмице у Београду, познате и по томе што је на Маракани тада нестало струје.

„Сви смо помислили на најгоре, јер то су била таква времена. Никад нећу заборавити како је сваки српски играч тада загрлио мог играча и чувао га. То су спортисти, они праве мостове, спортисти не познају конфликт. Рат и убијање - то је особина нецивилизованих људи", рекао је Блажевић.

И репрезентација Југославије једном је била трећа на свету, у Уругвају 1930. године. На том првенству није било играча из Хрватске. Ћиро Блажевић у серији Драгана Бјелогрлића "Монтевидео, бог те видео" глуми бившег југословенског селектора Анту Пандаковића који је водио репрезентацију и савез од 1926. до 1930. године. У серији, он у Београд долази у име Хрвaтског савеза, како би саопштио да хрватски играчи неће ићи у Уругвај. 

Дакле, у занимљивој биографији Блажевић може да дода да је био и глумац. А покушао је и са политиком.

Године 2005, као тренер Вартекса, одлучио је да се кандидује за председника Хрватске, како би победио Стјепана Месића. На крају је освојио само 0,80 одсто гласова. Био је то један од најгорих резултата неког кандидата на председничким изборима у Хрватској.

"Водио бих Републику Српску"  

Овај Травничанин 2008. водио је и репрезентацију Босне и Херцеговине. Неколико година касније рећи ће: "Шта је лоше у томе што желим да будем селектор Републике Српске?" Говорио је да не би могао да одбије ако би га позвао његов пријатељ Милорад Додик, да би водио Српску против Србије на пријатељској утакмици у Бањалуци. И све то говорио је док је био тренер Слободе из Тузле.

„Ћиро је камелеон", каже Тарик Филиповић. "Он је отишао Додику кад је тражио авион за репрезентацију БиХ, чији је био селектор, и то Додику који не подржава репрезентацију БиХ. Ушао је, отворио врата Банских двора и рекао: 'Најдражи председниче...', и овај је одмах искеширао".

„Али не треба заборавити да је управо у доба кад је он дошао да предводи репрезентацију БиХ, вероватно и захваљујући том његовом односу са Додиком, проблеми који су постојали између ентитетских савеза - јер кад је Савез постдејтонске БиХ формиран, одређено је који број делегата мора да дође из Републике Српске - Ћиро је својим ауторитетом успео да савез на неки начин консолидује", каже Мухарем Баздуљ.

За Блажевића је велики корак ка помирењу Срба и Хрвата био и долазак Роберта Просинечког на тренерско место у Звезду 2010. године. Говорио је тада да су Србија и Хрватска у најбољим односима у последње две деценије, и да су за то најзаслужнији тадашњи председници Борис Тадић и Иво Јосиповић, а да сада део терета преузима и Просинечки.

Против ћирилице у Вуковару 

Ипак, када је Хаг ослободио Анту Готовину и Младена Маркача, Блажевић је рекао да је то највећа ствар која се десила Хрватској. Био је и једина јавна личност која је потписала петицију против ћирилице у Вуковару. Тада је рекао: "Ја ћирилицу читам једнако као и латиницу, али због реакције становника Вуковара, требало би ћирилицу одложити."

"Али да му је неко од државника рекао - ми мислимо да би било добро да на вратима угледних Хрвата стоји презиме на ћирилици, Блажевић би рекао: 'Сине, то је сјајно, нека стоји код мене на ћирилици'", каже Ратко Дмитровић.

Када су се у пролеће 2019. билборди на ћирилици исписивани псовкама на латиници, Ћиро Блажевић је одлучио да на изборима за Европски парламент подржи Милорада Пуповца. Након тога, на друштвеним мрежама освануле су бизарне умрлице на којима је писало: "15. маја нас је напустио тренер свих тренера, Мирослав Ћиро Блажевић".

Када га је један хрватски новинар питао за коментар, Ћиро је кроз смех одговорио: "Нема много људи који имају ту привилегију да читају своју умрлицу. Ко го да је то написао, напиши да сам му захвалан."

Сада је 2021. Ћиро Блажевић има 86. годинa, а након најновије пародије са руском вакцином у Београду, Блажевић је рекао: "Нећу се уопште вакцинисати, доста сам живео".

Новинарима је, на констатацију да их је добро преварио, рекао: "Хвала ти, дијете, нисам ти хтио лагати. Кунем се својом мртвом мајком Катом да ти не лажем. Ма нећу, јебига, нећу се више јављати на телефон!"

На крају је Блажевић ипак рекао да је примио вакцину, у Загребу. Није ишао преко реда јер каже да спада у ризичну групу. "Да, вакцинисао сам се у Хрватској, и личићу на Пленковића". Хрватски новинари су закључили једино што има је преостало: Шта је од свега на крају истина, зна само он.