Нема мјеста ишчуђивању како то да је онаква скупина италијанских клинаца освојила Еуросонг. Зар заиста можемо да се питамо о кредибилитету побједника након Руслане и финских чудовишта од прије неколико година?! Еуросонг је треш-поп фестивалчић за који се сви праве да га презиру док не добију прилику да побиједе, постану домаћини и добро се опаре.

Прошло је више од тридесет година откако је Европу прво освојио и ујединио Тото Котуњо са пјесмом „Insieme 1992". Те 1990. године Еуросонг се одржавао у Загребу (да, била је то Југославија), пјесма је била полетна, позитивна, Европа се њихала и уживала. Многима је та пјесма и тада и данас била и остала синоним за њањавост.

Три деценије касније, Италија 2021. године опет осваја Еуросонг, с пјесмом групе Манескин „Zitti E Buoni". Музика је знатно другачија од оне Котуњове. Назив бенда је донекле хипстерски - „måneskin" на данском значи „мјесечина", а и сам. Али та екипа „мјесечара" одлично зна шта је тренд. Иако је бенд из Рима, његов назив је на страном језику, али не на енглеском, јер енглески је тако passé.

Тото Котуњо је име које звони италијански, препознаје се одмах од којих је. Он је наступао скоцкан, у беж одијелу са нараменицама, углађен, сређен, исфениран, са талијанским кезом и шармом. Манескин је сасвим друга прича.

Икс фактор

Као и многе популарне пјеваче и бендове у Италији, групу Манескин је лансирао шоу „X-Factor". На такмичењу 2017. године освојили су друго мјесто. И то је хипстерски; не би се у њихов имиџ уклапало да су освојили прво мјесто.

Они фурају стаjлинг отпадника, бунџија, али упегланих бунџија. Ко год је чуо за њих раније или пратио њихове почетке на „Икс Фактору" не може се згрозити њиховом пјесмом, а ни изгледом. Они су такви од старта. У 2021. години тешко да постоји модернија скупина од њих.

Рекло би се да је за њихов начин облачења потребан attitude. Као да су на пола пута између Боувија и чланова групе Abba. Некад изгледају као глумци из филма Natural Born Killers, каткад као да су сишли са портрета који виси на зиду неког дворца из деветнаестог вијека, некад као да их је облачио Енди Ворхол.

А заправо све што они облаче може се наћи у било ком vintage second hand shopu, али је потребна петља да „такви" изађете напоље. Зато они превазилазе хипстере, јер нису чиста поза, они стварају нешто ново.

Италијански панк и адвертајзинг

Ту је разлика између британске и италијанске сцене. У Италији уколико желите бити панк, довољно је изгледати као ликови из бенда Манескин. У Италији су панкери уредни. Не морате да се тучете, псујете и провоцирате премного. За Италијане зихернадле су само украс, дио стила. Нема везе са иглом. Тамо се ципеле „мартинке" никад нису до краја примиле - нису довољно удобне и крај.

Сваки члан Манескина има своју улогу. Уклапају се савршено у генерацијске матрице: неко представља олош, неко свиленог лика, љепотицу или незаинтересовану особу. Али сви заједно су као дендији који презиру своје дворце, понашају се скроз оскарвајлдовски и представљају праву слику трендесетера из 2021. године.

Све њихове фотографије су одлично осмишљене као добар мамац за друштвене мреже. Визуелно атрактивни, они имају кључеве славе. Кокетирају са италијанским наслеђем, кроз њихове спотове се провлачи све, од ренесансе до барока и све је инстаграмично иако се они махерски наслањају на богатство италијанске културе континуитета.

Дало се примијетити да се око бенда Манескин врте озбиљне њушке из италијанског свијета моде и адвертајзинга. Изгледа да су и они добрим дијелом заслужни за сву фаму која прати бенд. Они су екипа из сјенке која помаже да све буде прецизно одиграно, а наизглед спонтано и сасвим случајно.

Стога нема мјеста ишчуђивању како то да је таква скупина клинаца освојила Еуросонг. Зар заиста можемо да се питамо о кредибилитету побједника након Руслане и финских чудовишта од прије неколико година?! Еуросонг је треш-поп фестивалчић за који се сви праве да га презиру док не добију прилику да побиједе, постану домаћини и да се добро опаре.

Рокенрол имиџ

Манескин је више од бенда, то је концепт који у себи садржи све елементе добро осмишљеног адвертајзинга. Неспутана млада енергија, згодни, одлично одјевени, они пријете да за собом повуку много младих. И наравно, спремни су да увијек направе скандал.

Разголићени и тетовирани, дугокоси и енергични, они су се кревељили, провоцирали убацујући унапријед забрањене псовке, али су успјели да креирају имиџ провокатора и бунџија. Флаша шампањца од које се није одвајао фронтмен бенда, као и његове штикле које је показивао на прес конференцији, биле су само увертира за „скандал" који је услиједио.

Новинар је поставио фронтмену питање да ли је шмркао кокаин са стола за вријеме бодовања и проглашења побједника. На снимку се не може јасно видјети зашто је пјевач сагнуо главу, а изгледа као да извлачи линију. Ништа нова да чланови неког wanna be rock'n'roll бенда воле кокаин, али уколико се докаже да је то бијело било оно бијело, пријети им дисквалификација. Стога ће се чланови бенда ових дана тестирати како би доказали да су били чисти. Чак и та афера им погодује, диже популарност и присутност у медијима.

Ако се већ не дрогираш као old school rock star, можеш и да проспеш причу да се дрогираш. Све је то адвертајзинг и бесплатан PR.

Вријеме је релативна ствар ако посматрамо концепт тијела и рокенрола. Ако упоредимо разголићене чланове бенда Манескин са омотом албума Бијелог дугмета, нећемо наћи превелику разлику осим у резолуцији фотографије. Концепт је сличан. Дуге косе, голи до паса, доље фармерке, Бијелом дугмету фале само тетоваже да би били као Манескин у 2021. години. За Југославију је било провокативно и то што имају дуге косе и што Бебек носи цилиндар, бијеле рукавице, у једној руци држи јабуку а  другом чачка зубе. Млади жилави људи који „праше", односно, спремни да кидају.

Победити у било чему

Као што је Тото Котуњо био потребан да Европи 1990. године пјева о уједињену, тако је Италији сада била пријеко потребна побједа европских размјера.

Италијанска фудбалска репрезентација није се пласирала на прошло Свјетско првенство у фудбалу у Русији. Након шездесет година они нису јурили за лоптом, испали су из игре, а зна се колико Италији значи тај фудбал. Чак су и хотел у Русији били резервисали, јер нико није ни сањао да Италија може да испадне, а испала је. Отуда и овако велико интересовање, хајп око Еуросонга.  Стало им је било да побиједе у нечему, иако добар дио Италијана сматра Еуросонг много мање важним од Санрема.

Поред тога, након Бергама и слома који је Италија доживјела због короне, за морал је добро што се појавио Манескин и донио прилику да Италија следеће године организује Еуросонг. Засигурно да ће приредити спектакл, по томе су већ познати. Имају Манескин, за почетак довољно.