Оно што се десило у ноћи између 12. и 13. децембра прошле године у Термоелектрани "Никола Тесла" продрмало је српске националне рачуне - oд индустријске производње која је у јануару пала 2,6 одсто, па до девизних резерви их којих је због увоза енергената потрошен новац за одбрану курса динара.

У српској енергетици последњих година готово да је важило правило: само од бога и Милорада Грчића зависило је колика ће бити производња струје. Ове године све то је стигло на наплату.

Оно што се догодило у једном трену, у ноћи између 12. и 13. децембра ових дана је продрмало српске националне рачуне. То је ноћ кад је у Обреновцу падао снег, а у Термоелектрану „Никола Тесла" стигао товар мокрог угља из Колубаре, помешаног са јаловином. И то је ноћ кад су један по један испадали блокови у ТЕНТ-у, срцу српског електроенергетског система.

Оно што ових дана објављује званична статистика једним делом је и капитални губитак лањских обреновачких снегова који су те хладне децембарске ноћи квасили угаљ и јаловину. Али бог и временске прилике нису једини кривци за то. Ево и зашто.

Републички завод за статистику, објавио је недавно да је индустријска производња у јануару смањена 2,6 одсто у односу на исти месец прошле године. Када се даље рашчлани овај податак види се и шта је био главни узрок тог пада. У сектору снабдевања елекричном енергијом остварен је пад од чак 18,7 одсто. И ту се види колики је био струјни удар ЕПС-а на укупан јануарски резултат српске индустрије.

Да је то била „пресудна компонента изразитог пада индустријске производње", пише и Стојан Стаменковић у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ).

Шок од милијарду евра

Пад производе у ЕПС-у празнио је и складиште гаса Банатски двор, јер су проблеме у ТЕНТ-у покушали да „испеглају" пет пута већом производњом струје на гас. На ту чињеницу упозорио је Павле Петровић, председник Фискалног савета учествујући на Копаоник бизнис форуму. ЕПС је, како је рекао, од јула до децембра за трећину повукао више гаса из складишта Банатски двор него обично. Професор Петровић је чак је изнео и процену колико нас је све то коштало.

„Од октобра 2021. године до марта 2022. године за набавку струје потрошено је 500 до 600 милиона евра", рекао је Петровић. ЕПС је и пре зиме увозио струју.

Србијагас је на увоз гаса потрошио 400 до 500 милиона евра, процена је Фискалног савета, што значи да нас је претходни енергетски шок коштао око милијарду евра.

О колико великом шоку је реч сведочи и податак да је 2021. године производња струје у термоелектранама била најмања у последњих 10 година: пад за скоро 3.000 гигават-часова, што је за десетину мање него 2020. године. Због пада производње ове зиме куповали смо струју по рекодним ценама већим од 200 евра по мегават-сату, а било је дана кад смо плаћали и 300 до 400 евра. Стара цена струје била је од 40 до 50 евра по мегават-сату. 

„Фактор Грчић" врло често је у својим извештајима спомињао и Међународни монетарни фонд. Наравно, не спомињући име бившег в. д. директора ЕПС-а Милорада Грчића, званичници Фонда годинама су писали о проблемима у управљању и планирању овом компанијом. Тако је било и овога пута. После завршене друге ревизије аранжмана из предострожности са Фондом, ММФ је саопштио: „Недавни поремећаји у домаћој производњи електричне енергије показали су хитност ригорозне реформе у главним енергетским компанијама", наводи ММФ у свом саопштењу.

Иначе, Милорад Грчић смењен је на седници Владе 15. јануара, а скоро два месеца касније (3. марта) на позицију в. д. директора именован је Мирослав Томашевић.  Да ће он бити нови в. д. директор ЕПС-а било је јасно на Никољдан када је Томашевић као извршни директор за производњу електричне енергије гостовао у емисији „Хит твит" на Телевизији Пинк.

Једне ноћи у децембру

О утицају ЕПС-а на националне рачуне пишу и аутори Кварталног монитора, публикацији коју издаје Економски факултет. Па тако професор Милојко Арсић, уредник овог билтена, пише како је струја из увоза претходних месеци подмиривала 10 до 15 одсто домаће потрошње.

„Потреба за великим увозом електричне енергије последица је пада производње струје у термоелектранама до кога је дошло услед вишегодишњег лошег управљања ЕПС-ом, што има за последицу  периодичне несташице угља и повремене хаварије", пише Арсић.

Међутим једна децембарска ноћ у Обреновцу помрсиће још неке националне рачуне. Тако Арсић пише како ће раст цена и увезених количина гаса и електричне енергије директно утицати на повећање спољно-трговинског дефицита, смањење девизних резерви, мањи раст бруто домаћег производа (БДП) и повећање инфлације у Србији.

Недавно, на представљању Извештаја о инфлацији гувернерка Јоргованка Табаковић истакла је како су цене у Србији у фебруару порасле 8,8 одсто у односу на исти период прошле године и да се то догодило због преливања раста цена хране и енергената на остале производе и услуге.

„Народна банка Србије не може да смањи светску цену нафте или других енергената", с правом је рекла гувернерка Табаковић.

Међутим, да ЕПС зимус због хаварије у ТЕНТ-у није морао да увози скупу струју, главобоља гувернерке Јоргованке Табаковић била би мања. Поготово што су и Србијагас и ЕПС због увоза енергената мењали динаре за евре, што је правило притисак на курс.

Национална валута остала је стабилна и све време се кретала између 117 и 118 динара за евро, али је НБС од октобра до данас на одбрану динара из девизних резерви потрошила 1,4 милијарде евра.

Биланс ЕПС-а

ЕПС је, иначе, врло важна компанија и у БДП-у учествује са 2,6 одсто. У периоду од 2015. до 2017. године ово предузеће константно је имало добит од око 50 милиона евра. Међутим, на крају 2018. године, компанија је пословала са губитком од 11 милиона евра, а већ следеће 2019. године губитак је повећан на 50 милиона евра.

Следеће, 2020. године, пословање ЕПС-а вратило се у позитивну зону. Тада је остварена добит од 100 милиона евра. Финансијски извештај за прошлу годину у бази Агенције за привредне регистре биће објављен тек у другој половини године, али је већ сада сасвим јасно да нови в.д. директор Мирослав Томашевић неће моћи да се похвали билансом успеха свог претходника Милорада Грчића.

А шта су главни проблеми с којима ће бити суочен нови в.д. директор Томашевић, у ишчекивању свог наследника који би требало да се изабере на конкурсу, види се у тексту који су за најновији број МАТ-а потписали Евдард Јакопин и Наташа Чокорио.

„Електроенергетски систем Србије суочен је са све већим технолошким и еколошким изазовима. Да би могао да се ухвати са њима у коштац, неопходна је реорганизација и трансформација ЕПС-а, како би се убрзало решавање нагомиланих структурних проблема који деценијама оптерећују његово пословање. Компаративна анализа је само потврдила већ детектоване жаришне структурне проблеме ЕПС-а: вишак и структура запослених, раскорак између продуктивности и зарада и посебно, хронична подинвестираност", наводи се у овом тексту.

Олуја из Украјине

Из једне енергетске олује, ЕПС, али и остале српске енергетске компаније, одмах су улетеле у другу. Рат у Украјини на глобалним берзама изазвао је енергетски торнадо, нарочито када је реч о цени гаса.

„Ефекат раста цене гаса на Србију је нарочито снажан услед тога што је велики део потрошње у зимским месецима покриван увозом гаса по берзанским ценама, што је последица кашњења у проширењу домаћег складишта гаса, али и потрошње резерви гаса за производњу струје услед проблема у ЕПС-а, пре наступања украјинске кризе", пише Милојко Арсић у Кварталном монитору.  

За ЕПС је додатни проблем и то што је цена струје порасла чак и пре рата у Украјини и што сада нема дилеме да ће се ове године из буџета финансирати проблеми у пословању српских електроенергетских компанија. Ако већ и нису.

 Оно што се за сада зна јесте да је ЕПС увоз струје финансирано тако што је узео кредит код комерцијалних банака у износу од око 300 милиона евра, за који је држава гарантовала. Уосталом, та одлука јавно је доступна на сајту Владе Републике Србије. Што значи да ако ово предузеће не буде могло редовно да измирује своје обавезе према банкама, та обавеза ће пасти на терет пореских обвезника. 

Сваке године министар финансија Синиша Мали хвалио се суфицитом у јануару. И по томе није био једини. Јануарски суфицит у буџету необична је појава баш као и снег који је у децембру „изненадио" Обреновац. Дакле, долази сезонски.

Али, то није био случај ове године. У јануару ове године буџет је био у дефициту од осам милијарди динара. Из табеле у екселу коју редовно објављује Министарство финансија не види се поуздано зашто је то тако.

Али можда бог, Грчић и лањски обреновачки снегови знају нешто о томе.