„Дуинг бизнис листа“ био је покушај Светске банке да појединачне светске економија рангира по критеријумима лакоће пословања. Временом је ова листа постала нека врста промоције економских одликаша страним инвеститорима, важан документ који је у великој мери утицао и на светске токове капитала. Ове године, међутим, листе неће бити, јер је независна истрага утврдила да је руководство Светске банке притискало своје запослене да намешта резултате у корист неких земаља. Због фризирања поништене су две листе: Doing business 2018 и Doing business 2020. На обе ове листе Србија је била високо рангирана.

Сваке године, баш у ово време, Светска банка објављује своју Doing business листу у којој 190 земаља света рангира по условима лакоће пословања. Ове године листе неће бити, јер је независна истрага утврдила да је руководство Светске банке притискало своје запослене да намешта резултате у корист неких земаља. Због фризирања поништене су две листе: Doing business 2018 и Doing business 2020. На обе листе Србија је била високо рангирана и на обе је заузела је 44. позицију.

На листи Doing business 2018, објављеној у септембру 2017. године, Србија је била боље рангирана чак и од Кине, која је заузела 78. место на листи. Те године, по једном показатељу, на пример, брзини издавања грађевинских дозвола, Србија је ушла у 10 најбољих економија на свету.

На листи Doing business 2020 Србија је била најбоље оцењена економија региона. Иза нас остале су Словачка, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Румунија, Босна и Херцеговина, Бугарска, али и Белгија, Луксембург и Италија.

Међутим, добре оцене на оба ова контролна из реформи више не важе. Професор је баш ове оцене поништио због намештаљки.

Али, шта је заправо Doing business листа? Покушај Светске банке да 190 потпуно различитих светских економија рангира по неколико истих критеријума којима се мери лакоћа пословања. Попут започињања бизниса, брзине издавања грађевинских дозвола, процедура за покретање стечаја, пореза, прикључка на струју.

Њен идејни творац је економиста Симеон Ђанков, а временом је ова листа постала нека врста промоције економских одликаша страним инвеститорима. Постала је важан документ који је у великој мери утицао и на светске токове капитала, јер је сваки инвеститор, пре него што одлучи у коју земљу ће уложити свој новац гледао у ову листу као у Свето писмо. Али је у листу као у Свето писмо гледала свака власт, па и наша, јер је листа била мерило реформи. 

Пре Doing business ере

И Србија и свет су први пут за ову листу чули 2003. године. Тада је објављена листа Doing business 2004. Није претерано рећи да је Србија тада била међу економским понављачима. У том документу наша земља се наводи као негативан пример када је о започињању посла реч, јер се на отварање бизниса чека 44 дана, а привредници иду на 10 шалтера у 10 различитих државних институција. Као једна од критика тадашњим креаторима економске политике наводи се непостојање јединственог привредног регистра. Светска банка чак износи конкретну рачуницу: за оснивање привредног регистра у Србији неопходно је 1,5 милиона долара, годишњи расходи износили би 1,1 милијарди долара, али би годишњи приходи од оснивања компанија могли да достигну 1,8 милиона долара. Какав утицај на економску политику у Србији је имала ова листа сведочи и податак да је годину дана касније, 2004. године основана Агенција за привредне регистре (АПР). Њено оснивање једним делом финансирала је и Светска банка. Можда већина српских малих привредника не зна шта је Doing business листа, али сасвим сигурно зна да данас са оснивачким капиталом од само 50 динара, на једном шалтеру и за свега неколико дана може да оснује фирму.

Али, шта је онда ову листу толико компромитовало да данас готово да не постоји нико на свету ко би могао да је брани? Не брани је ни њен идејни творац Симеон Ђанков, који више не ради у Светској банци. Али је не брани чак ни сама Светска банка.

Саговорници „Око магазина" кажу да су за проблем са листом сазнали још у лето прошле године, када је, због тога што су у овај случај били укључени и неки бивши и садашњи запослени у Светској банци, покренута независна истрага. Она је показала да је Кристалина Георгијева, актуелна председница Међународног монетарног фонда (ММФ), а тадашња потпредседница Светске банке одиграла кључну улогу у намештању резултата у корист неких земаља.

Георгијева је, иначе, позната економисткиња из Бугарске, која је пре ММФ-а и Светске банке радила и у Европској комисији. 

Оцене оборене због Кине 

И ту долазимо до кључних разлога зашто је ова листа оборена. Сви почињу и завршавају се са Кином.

Ова земља је трећи по величини акционар Светске банке, што значи да је издвајала више новца за њено финасирање. Али Светска економија број 2. никада није стигла у топ 10 економија на листи Светске банке. Кина је увек била негде на половини табеле. Кинески државни званичници нису крили да су незадовољни лошим оценама. Те 2017. године на рачун банке требало да легне редовна кинеска уплата за финансирање ове институције. А испред Кине на листи биле су и Руанда и Северна Македонија и Грузија, али и Србија.

Током 2017. године кинески државни званичници неколико пута су се састајали са менаџментом Светске банке и уочи објављивања листе почели да се распитују о свом пласману. Транскрипти имејл преписке из септембра 2017. године показују да је тадашњи председник Светске банке Џим Јонг Ким упитао своје запослене где је Кина на табели.

Одговорио му је неименовани службеник Светске банке: „Још не знамо за колико позиција ће Кина пасти на листи". А онда је са председниковог мејла отишла порука следеће садржине:„Дође ми да плачем."

У транскриптима које је објавила Светска банка, као резултат независне истраге, наводи се да је 16. октобра 2017. године листа Doing business 2018 била спремна за објављивање. На тој листи која никада није угледала светлост дана, Кина је била на 85. позицији од укупно 190 земаља света . Што је био пад за седам места у односу на претходну годину. Кристалина Георгијева сазвала је хитан састанак. „Промените моделе, промените методологију", сугерисала је Кристалина Георгијева свом тиму. Неколико дана касније, методологија је промењена. Кина је на листи скочила за седам места.

„Одлично сте обавили посао", одговорио је Симеон Ђанков својим колегама. 

Србија и кинески воз 

Није познато да ли је те 2017. године, промена методологије ишла и у нашу корист и да ли је Србија, шлепајући се на кинески воз, због тога била боље оцењена. Нагли скок на листи од чак 30 места Србија је имала 2015. године. Тада је, такође, била промењена методологија. Али та листа није оборена. Оно што се званично зна јесте да независна истрага у случају наше земље није приметила нерегуларности. Оне се, осим Кине, одсносе само на Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате и Азербејџан. И због ових земаља је, на пример, оборена листа Doing business 2020.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, за „Око магазин" каже да је начин на који је Светска банка правила ову листу уџбенички пример дефиниције сукоба интереса.

„Имате Светску банку која, са једне стране, мери квалитет пословања у државама и рангира их, и ту исту Светку банку која даје кредите земљама у развоју да напредују на тој листи", каже Никола Алтипармаков и додаје да би то било исто као када би професор математике ђацима у школи рекао да ће бити контролни на којима ће се оцењивати само множење двоцифрених бројева, „а земље које узимају кредите, притом, добијају додатну помоћ да знају који тачно двоцифрени бројеви ће бити на тесту".

Он каже да је нобеловац Пол Ромер, који је такође радио у Светској банци, још раније уочио неправилности на случају Чилеа:

„Ту је Светска банка намештала резултате у корист десничарске владе, наспрам леве опције. И ништа се није десило. Случај се завршио тако што је Пол Ромер напустио Светску банку. Али не морате да будете ни нобеловац Пол Ромер ни да имете докторат из економије, довољан је само поглед на листу да видите да се ради о паралелном универзуму". 

Паралелни универзум Светске банке 

У паралелном универзуму Светске банке Северна Македонија била је боље оцењена од Јапана, а Бугарска из које долази Кристалина Георгијева, била је боље рангирана од Луксембурга.

У првих десет земаља врло често је била Грузија, а нису била Немачка, Јапан, Швајцарска.

„Све земље на Балкану су на тој листи биле далеко ефикасније у спровођењу уговора него Канада", каже Алтипармаков. „Ако погледате ту листу могли бисте да помислите да су услови пословања у Руанди исти као у Швајцарској. Земље нису имале избора, јер ако нису хтеле да прихвате ту игру и ако би пале на тој листи, то би било негативно перципирано у јавности. За Кину је то мањи проблем, јер инвеститори свакако долазе, али за земље попут Сртбије, које су биле принуђене да узимају скупе кредите, скандал је много већи".

Ипак, најевећи проблем ове листе је што се највећи фокус увек стављао на међународна поређења. А најбитнији је био тренд, односно, да ли једна земља из године у годину напредује. У поређењу са собом, не са другима.

Светозар Танасковић, доцент на Економском факултету, каже за „Око магазин" да ми волимо да видимо који смо на табели, као у спорту: 

„А ви на тој листи можете да напрадујете ако су друге земље назадовале. Важно је да се се на листи види помак у реформама појединачне земље, а не у односу на друге".

Да би на редовном годишњем тестирању боље прошле, многе владе широм света су оснивале радне групе које су се тиме бавиле, међу њима и Србија. Направили смо Радну групу, чији су чланови били представници извршне власти и НАЛЕД-а (Националне асоцијације за локални економски развој). Из године у годну Србија је доносила акционе планове за унапређење позиције на овој листи. И заиста је на листи напредовала. 

Чије су ловорике 

Остало је забележено и како се премијерка Ана Брнабић почетком новембра 2017. године, на конференцији поводом представљања извештаја Doing business 2018, захвалила НАЛЕД-у на постигнутом успеху. Премијерка је иначе из ове невладине организације 2016. године дошла у Владу Србије, као министарка државне управе и локалне самоуправе.

Камере су тада такође забележиле како је министарка грађевинарства Зорана Михајловић затресла главом, поновила: „Налед?!" И преврнула очима. Како је касније објаснила, сматрала је да је за овај успех заслужно Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, на чијем је челу тада била.

„Проблем је ако гађате само циљане мере које се виде у Doing business листи, а не идете на реформу целог система, онда нема свеобухватног напретка", каже Светозар Танасковић, доцент Економског факултета.

Међутим, не тако давне 2009. године Србија је по брзини издавања грађевинских дозвола била међу 10 најгорих на свету. На дозволу се чекало до 279 дана. Тада нисмо имали ни радну групу ни помоћ цивилног сектора у њој, али је, на пример, економиста Мирослав Здравковић на порталу „Макроекономија" написао текст у коме таксативно наводи које циљане мере Србија треба да предуземе да би за само годину дана са 94. места на листи скочила на 42. позицију. Конретно, на пример, он сугерише да би број процедура за отварање бизниса требало самњити са 11 на 8, време потребно за пријаву и плаћање пореза са 279 на 150 радних сати и још низ других мера.

„Ово би требало да буде најбитнија игрица за наше политичаре", написао је тада Здравковић.

Ову игрицу наши политичари играли су 10 година и на последњој листи стигли на 44. позицију. А онда је Светска банка игрицу укинула.

Листа постала важнија од банке која је створила 

„Листа Doing business заслужује да умре", наслов је текста који је пре неколико дана објавила њујоршка агенција „Блумберг". Вашинтонски „The Hill" сматра да ова листа мора да преживи, јер је дала највећи допринос глобалном развоју од 2003. године до данас.

Када је, после Другог светског рата основана Светска банка њена основна сврха била је развој неразвијених, смањење сиромаштва и неједнакости. Између осталог, финансирала је изгадњу путева и пруга. Кредите за реформе Светска банка је у своју понуду увела пре неколико деценија. Стара Југославија је користила неке од њих. Али, да ли је Doing business листа постала важнија од банке која ју је створила? И да ли је нешто у политици банке променила? Да ли је Светска банка почела више да нуди кредите за реформе уместо инфраструктурних кредита?

Због скандала са листом, на недавно одржаном редовном годишњем састанку ММФ-а и Светске банке тражила се оставка Кристалине Георгијеве. „Ја сам само својим запосленима рекла да неколико пута провере све бројке", правдала се Георгијева. Борд директора ММФ-а стао је иза своје шефице и саопштио да у њу има пуно поверење.

Школским речником речено, оцена није мерило знања, али су поништени баш они контролни у којима је Србија била боље рангирана и од Италије и од Луксембурга и од Кине.

ММФ у својој последњем саопштењу сугерише Србији да настави са реформама јавних предузећа и са владавином права, да ствара ефикасније судство и смањи корупцију.

Међутим, главно питање је - хоће ли влада Србије савладати градиво, ако контролни није за оцену?

И професори понекад падају на тесту. Зато Светска банка више не оцењује.