Седми мај

Седмог маја 1923, Харт Крејн пише Шарлоти Рихтарик, а у вези жеље њеног мужа, Рихарда Рихтарика, да преводи прозу Валда Френка на чешки језик. Каже јој да је Френк спреман дати му дозволу да ради на преводу ако он, Крејн, то одобри, но он не жели то учинити тек тако и наслепо.

„Превођење је тежак посао, а нарочито је тешко преводити Валда Френка. Сасвим је у реду да Рихард покуша. Али, прије него ишта буде објављено било би добро да превод прегледају неки људи који преводе са чешког на енглески да провере колико је сачуван изворни стил", тако дословно пише Крејн, додавши како је свестан да се због овога она може наљутити на њега, али да он једноставно не може да гарантује колико њен муж влада енглеским као књижевним језиком.

Харт Крејн (1899-1932) био је један од најутицајнијих песника своје генерације и аутор на кога ће се деценијама касније позивати фигуре попут Дерека Волкота или Тенесија Вилијамса.

Валдо Френк (1889-1967) био је историчар, писац и политички активиста. Био је комуниста све док се није разочарао у официјелни однос партије према Лаву Троцком кога је и упознао у Мексику почетком 1937. године.

Рихард Рихтарик (1894-1982) био је сценограф и костимограф. Рођен у чешком градићу Хоцењ у тадашњој Аустро-Угарској, у својим касним двадесетим годинама досељава се у Америку. Тамо се најпре жени Шарлотом Шварцкопф, а после њене смрти и Гертрудом Шварцчилд. Пре него се прославио као позоришни и оперски, а доцније и телевизијски костимограф и сценограф, покушавао се, очито, бавити и књижевним превођењем.