Шести мај

Шестог маја 1940, Џон Стајнбек је за свој роман „Плодови гнева" добио Пулицерову награду. Било му је тридесет и осам година. Три године раније објавио је роман „О мишевима и људима" који је привукао велику пажњу, но „Плодови гнева" су одмах препознати као ремек-дело. Током седамдесет и пет година након првог издања, продано је преко четрнаест милиона примерака ове књиге.

Међу делима која је објавио после Другог светског рата, најпопуларнији ће бити роман „Источно од Раја" из 1952. Десет година касније, Џон Стајнбек ће добити Нобелову награду за књижевност. Ову одлуку су критиковали и шведски и амерички медији. Постојало је распрострањено осећање да Стајнбекова литература лоше стари. Кад су се пола века касније отпечатили записници о дискусији чланова комитета Шведске академије, испоставило се да су у најужем избору уз Стајнбека били Роберт Гревс, Лоренс Дарел, Жан Ануј и Карен Бликсен, те су уследили коментари да је у таквој селекцији избор Стајнбека можда напослетку и био најмање лоше решење.

Шест година након што је овенчан Нобелом, Стајнбек је умро. У једном некрологу је записано да је његова прва одлична књига истовремено била и последња његова одлична књига, уз коментар: „Али, Боже, каква је то књига!" Аутор је мислио на „Плодове гнева". Стајнбек је имао среће са филмским адаптацијама својих романа. „Плодове гнева" је режирао Џон Форд (заслуживши том режијом и Оскара), а „Источно од Раја" Елија Казан.