Тридесети април

Тридесетог априла 1939, Георги Димитров у свој дневник уноси само врло кратак запис: „Јако депресиван. Стравична главобоља, повраћао!".

Димитров је рођен 1882. године у селу Ковачевци. Од ране младости привлачи га комунистичка идеологија. Одмах након Октобарске револуцију и Првог светског рата, био је међу оснивачима Комунистичке партије Бугарске. Након пропасти Септембарског устанка, емигрира из Бугарске где су га у одсуству осудили на смрт.

Био је међу оптуженима за паљење Рајхстага, а кад је ослобођен, његова звезда унутар Интернационале је још јаче засјала. Сели се у Совјетски Савез где бива изабран за генералног секретара Коминтерне. Биће на тој позицији све док Стаљин не укине Коминтерну. Био је генерални секретар Коминтерне и у време кад су га мучиле депресија и главобоља, кад је од муке повраћао.

После Другог светског рата, у Софији је биран за председника Владе. Пошто је био и генерални секретар Комунистичке партије Бугарске, његова власт у том периоду је била неупитна. У преговорима о стварању Балканске федерације, јавља се дилема да ли да Бугарска буде једна од седам република (уз Словенију, Хрватску, БиХ, Србију, Црну Гора, Македонију) или да Балканска федерација има две републике: Југославију и Бугарску. Ипак, Димитровљева верност Стаљину 1948. докида сваку могућност реализације те идеје.

Око годину дана након резолуције Информбироа, тачније 2. јула 1949, Димитров умире.