Двадесети април

Двадесети април 1939, педесети рођендан „Фирера немачког народа и канцелара Немачког Рајха", први пут је прослављен као официјелни национални празник, након што су три дана раније за то створени законски предуслови.

Од 17. до 20. априла, немачке новине опширно пишу о припремама за прославу новог празника. Ово је списак земаља које су упутиле делегацију на прославу Хитлеровог педесетог рођендана: САД, СССР, Француска, Пољска, Италија, Јапан, Шпанија, Мађарска, Белгија, Боливија, Бразил, Бугарска, Естонија, Финска, Грчка, Велика Британија, Југославија, Летонија, Литванија, Холандија, Норвешка, Португалија, Румунија, Шведска, Сијам, Словачка и Турска. Словачку и Југославију представљали су нови посланици који су само дан раније предали акредитивна писма: Матус Чернак и Иво Андрић.

Претпразничке вечери, Хитлер и Алберт Шпер су отворили Осовину исток-запад, булевар седам километара дугачак, на којем је Бранденбуршка капија.

Прослава на дан самог празника обележена је огромном војном парадом у трајању од четири и по сата, од једанаест преподне до пола четири послеподне. Учествовало је шест дивизија у маршевској дужини од 45 километара. Парадирало је 1.500 официра, 40.000 посада, скоро 10.000 војних возила.

Има историчара који педесети Хитлеров рођендан сматрају врхунцем његовог живота. По једној ефектној и сугестивној оцени: „Да је Хитлер умро тога дана, ушао би у историју као највећи Немац."