Токио је град у којем нема времена ни простора за кућне љубимце, зато се Јапанци са животињама друже по кафићима. Док џиновска хиперреалистична мачка изнад Шинђукуа мотри на град, ми чекамо да мала бела мачка подигне десну шапу за нас у наставку Олимпијских игара.

Оно што је у Београду коњ, у Шинђукуу је мачка. Тачније, оно што је у Београду споменик кнезу Михаилу, у Шинђукуу би могла да буде анимирана, хиперреалистична мачка која се на сваких 15 минута појављује на закривљеном 3Д билборду у високој резолуцији.

Мачке су ноћне животиње, али ова виртуелна у Токију, која покрива три спрата зграде и више од 1500 квадрата, буди се у 7 сваког јутра и активна је до 1 по поноћи. Протеже се, око поднева обично мјауче, а касно увече обично намести главу на шапе и дрема. Некада чак тако задрема да јој глава замало не падне на пролазнике испред метро станице „Шинђуку".

Шинђуку је један од најзанимљивијих делова Токија. Метро станица „Шинђуку" је станица кроз коју дневно прође највише људи на свету и она практично дели пословни и политички део Шинђукууа од оног декадентног, који почиње баш ту код виртуелне мачке и прелива се затим бројним улицама низ кварт Кабукићо. С једне стране остају хипермодерне зграде Владе Токија и најмоћнијих корпорација, а с друге почиње свет савремених наследница некадашњих гејши.

И једнима и другима, мачка је ту да пожели срећу.

Истина, 3Д мачка која се указује изнад једне од главних улица у Шинђукуу није бела, као Манеки-неко.

Легенда о Менеки-неко

„Манеки-неко" (у преводу: мачка која маше) назив је за фигуру традиционалне јапанске краткорепе беле мачке коју ћете у Токију видети свуда, поготово на улазу у радње. У Јапану верују да она доноси срећу.  

Легенда о Манеки-неко гласи овако: Сиромашни власник гостионице, и сам на ивици глади, пронашао је изгладнелу белу мачку, узео је и делио с њом оно што има да једе. Мачка је у знак захвалности седела испред гостионице и дизањем десне шапе позивала пролазнике да сврате. Тако је гостионица прорадила а бела мачка с подигнутом шапом постала је симбол среће за власнике малих предузећа и једна од најчешћих фигурица које се продају у Јапану.

За разлику од овог сиромашног гостионичара, Новак Ђоковић није имао шансе да сретне белу мачку на острву Одаиба, где се налази Олимпијско село и тенис парк Ариаке. По температури и влажности каква је тренутно у Токију и по којој је Новак играо два меча дневно, мачке не излазе на светло дана. Они који познају Токио рећи ће вам да је по ободним крајевима града и могуће видети мачку, али да је у центру и бољим деловима града то скоро немогуће.

Ако би пажљиво око посетиоца Токија у сумрак ипак и могло да примети негде уличну мачку, пса ни најпажљивији посматрач и шетач не може да угледа.

Обичаји и навике

Имати кућног љубимца у Јапану је доста скупо; младунче расног пса у Токију кошта између четири и пет хиљада долара. Притом, Токио је пренатрпан, станови су углавном мали и ако неко и може да приушти љубимца, имаће проблем са простором. А ако има довољно простора онда мора да има и довољно времена за љубимца; у Токију се углавном ради шест дана недељно, осам и више сати дневно, а крајем недеље после завршеног посла добар је обичај да се с колегама одлази у кафану, на пиво. То је тако ако је шеф пивопија, јер обично шта наручи најстарији по хијерархији, сви га следе. И док тај који је први наручио пиво, или виски, или саке, не каже да се креће кући - нико не креће.

Тако да се просечан радни човек у Токију, који рецимо петком крене на посао у пола 8 ујутро често кући враћа последњом линијом метроа око поноћи. И није редак случај тада у метроу у касним вечерњим часовима срести у одело и кравату одевеног али од умора толико изломљеног радника да му огроман напор причињава да држи очи отвореним.

И као људи који тако раде а воле животиње, Јапанци су смислили решење: кафеи са животињама.

Наравно, све је кренуло од оне животиње која доноси срећу. У Осаки је 2004. отворен први „cat cafe", први кафић с мачкама на територији Јапана. Данас их у Јапану има више стотина а један је, наравно, и у згради поред најпознатије холограмске мачке у Шинђукуу.

Овај „Cat cafe" се простире се на четири спрата; на првом платите улаз: 10 минута пет евра, цео дан нешто мање од 25 евра.

Изујете се, узмете пића колико желите и улазите у свет иза двоструких врата. Свет где владају мачке.

Простор је изузетно занимљив, састоји се од три просторије, на три спрата; ви се можете пењати степеницама а домаћини скакућу по специјално за њих направљеним дрвеним плочама.

Мачке имају и удобне „лејзибегове" с погледом на град, затворене кућице и и дрвене путеве који иду од пода до плафона. Посетилац може да мази мачку, ако му то она дозволи, може да се игра с њом, може да је фотографише (али без блица да је не уплаши), може да добије огреботину ако је агресиван а може и само да седи и пије кафу или чај с млеком док се мачке забављају за свој рачун.

„Cat cafe" има 27 мачака, различитих врста, боја, репова и карактера. Љубазна радница ће вам, ако желите да поразговарате о свакој појединачно, рећи како се зове, какве су јој навике, шта воли, шта је нервира.

Псећи, зечји, корњачки, рептилски и остали кафићи

После мачјих најпопуларнији у Токију су, наравно, кафићи са псима, а има и других. Наш јапанолог Иља Мусулин је у кварту Икебукуро одлазио у „Мими" - кафић са зечевима, а ту су и крајње бизарни објекти овог типа, као што су на кафићи са јежевима, мрмотима и корњачама. Постоји чак и кафић са совама; како и ред налаже у њега се долази кад су домаћини најрасположенији - у два ујутро; та ноћна посета кошта стотињак евра. За најбизарније постоје и кафићи са рептилима у којима можете, ако то желите, да се дружите са змијама, жабама и гуштерима.

Ипак, да се вратимо на уобичајеније љубимце. У појединим објектима можете чак и изнети пса или мачку на неколико сати, а многи од тих кафића нуде и новине, књиге и публикације посвећене животињама које су локалне звезде.

Три спрата велика виртуелна мачка која шета по полици, заиста јесте звезда Шинђукуа и у свако доба на прометном семафору видећете бар неколицину оних који са спремљеним телефоном чекају њено ново појављивање. 

Чекајући реалистичан билборд, чекамо и белу мачку са подигнутом десном шапом за другу половину Олимпијских игара.